Korupcija, nezaposlenost i niske plate tri najveća problema u Srbiji

tri najveća problema u srbiji
Foto: Ilustracija, Pixabay

Građani Srbije vide korupciju kao jedan od tri najveća problema u Srbiji (12% ispitanika tokom sve tri godine). Pored korupcije problemi su niske plate (15%) i nezaposlenost (15%). 

USAID i CeSID su predstavili istraživanje “Percepcija građana o borbi protiv korupcije u Srbiji” za 2020. godinu. Istraživanjem je utvrđeno koja su tri najveća problema u Srbiji, a među njima je i korupcija.

Više od polovine ispitanika (53%) prepoznaje negativan uticaj korupcije na društvo, politiku (50%) i poslovno okruženje (34%). Međutim, građani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život, pošto to prepoznaje tek svaki peti ispitanik (19%).

To su neki od ključnih nalaza istraživanja koje su predstavili Projekat za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj i CeSID. Istraživanje je predstavljeno povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

Predstavljanje rezultata istraživanja Percepcija gradjana o borbi protiv korupcije u Srbiji za 2020.

Istraživanje pruža uvid u percepciju građana o korupciji i naporima koje Vlada i institucije ulažu u cilju njenog suzbijanja. Tiče se i dodatnh mera koje Vlada treba da preduzme u rešavanju korupcije i ostvarenog napretka u ovoj oblasti tokom poslednje dve godine. 

„Građani nam govore da je tokom poslednje tri godine došlo do zanemarljivog pomaka u napretku Srbije u rešavanju korupcije. Više od polovine ispitanika zaključuje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji. Prepoznaju loš uticaj koji ona ima na društvo. Čini se da više od polovine građana veruje da bi prijavljivanje koruptivnih radnji nadležnim organima bilo uzaludno i da se ništa ne bi promenilo”, rekla je Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a. 

Ona je dodala da je više od tri četvrtine ispitanika i ove godine, kao i u prethodne dve, istaklo da je za smanjenje korupcije od ključnog značaja da

  • postoji veća transparentnost u radu državnih institucija,
  • bolja zaštita uzbunjivača,
  • kao i povećanje kapaciteta nezavisnih nadzornih institucija i unapređen pristup informacijama od javnog značaja.

Građani smatraju da institucije za koje veruju da su odgovorne za suzbijanje korupcije ne rade dobro.

„Većina građana i dalje veruje da su najviše korumpirane institucije

  • u zdravstvu (83%),
  • inspekcije (82%) i
  • sudovi (80%) koji su prešli na treće mesto i poziciju koju je ranije zauzimala policija.

Policija sada zauzima četvrto mesto sa 78% građana koji veruju da u ovoj insttuciji postoji korupcija.

Takođe, građani su iskazali sumnju u rad institucija koje su odgovorne za borbu protiv korupcije. Stoga je opšti zaključak da je poverenje građana u ove institucije i njihovu sposobnost i volju da se suprotstave korupciji opalo”, rekao je Ivo Čolović, programski direktor CeSID-a i dodao, „Kada je reč o onome što građani smatraju da bi bila najefikasnija mera u sprečavanju i borbi protiv korupcije, 46% ispitanika identifikovalo je izricanje strogih kazni onima koji nude ili primaju mito kao najefikasnije.“

Rezultati istraživanja

Jedan od ključnih nalaza istraživanja pokazuje nezadovoljstvo građana radom lokalnih samouprava.

Skoro polovina ispitanika smatra da lokalne samouprave nisu transparentne niti otvorene, da ne uključuju građane u donošenje odluka i ne koriste budžet racionalno i odgovorno.

U poređenju sa prethodnim ciklusima istraživanja, beleži se porast procenta građana koji navode da su nezadovoljni načinom na koji njihova lokalna samouprava upravlja budžetom (41% u 2020. godini u poređenju sa 36% u 2019. godini).

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije ukazuje na to da ovogodišnje istraživanje donosi pozitivne pomake. „To ipak ne pruža osnova za optimizam.“

Činjenica da se značajno smanjio broj građana koji kažu da su dali mito (npr. lekarima ili saobraćajnoj policiji), predstavlja ohrabrenje. Ostaje da se vidi da li je reč o jednokratnoj pojavi, izazvanoj manjim brojem ličnih kontakata i drugim poremećajima koji su posledica aktuelne pandemije.

S druge strane, ne samo da građani vide korupciju kao ozbiljan problem društva, već im je sve manje jasno ko bi mogao da taj problem reši. Građani više nego prošle godine zapažaju uticaj korupcije u političkom životu. Preko 40% privrednika ukazuje na njen veliki uticaj na poslovanje. O policiji i tužilaštvu čak polovina građana smatra da su malo ili nimalo posvećeni borbi protiv korupcije. S obzirom na rezultate istraživanja, državni organi ni u šestoj godini primene Zakona o zaštiti uzbunjivača nisu uverili građane da korupciju mogu da prijave slobodno.

Prezentaciju istraživanja možete pogledati ovde.

Ovo je treća godina zaredom da se sprovodi istraživanje “Percepcija građana o borbi protiv korupcije u Srbiji”. Kao i u prethodnim ciklusima, istraživanje je sprovedeno putem intervjua licem u lice, na nacionalno reprezentativnom uzorku koji je obuhvatio 1.175 ispitanika.