Malo je ljudi koji nisu upoznati sa makar nekim korisnim lekovitim svojstvom ove biljke, ali je činjenica da je kopriva (lat. Urtica dionica) prava “riznica zdravlja”.
Generalno gledano i seme i sama biljka su pre svega dobro poznati po tome da jačaju imunitet, „čiste krv“ i detoksikuju organizam. Međutim, pored navedenih svojstava koji su i više nego značajni za opšte zdravlje čoveka, kopriva ima i nebrojene druge pozitivne efekte.
Od korovske biljke koja raste svuda oko nas do jedne od najmoćnijih kultura u fitoterapiji
Kako je svima dobro poznato, kopriva raste svuda pre svega kao korovska biljka, te se tako i tretirala, dok se ljudi nisu upoznali sa njenim lekovitim svojstvima. Ono što jeste veoma važno kada je pomenuta biljka u pitanju u upotrebi u alternativnoj medicini, jeste vreme njene „berbe“.
Naime, iskusni travari i poznavaoci bilja, savetuju da se listovi i „vrškovi“ biljke beru uvek u proleće dok su još uvek „mladi“ i puni hlorofila. Sa druge strane, koren koprive koji je takođe lekovit, vadi se u periodu od proleća do jeseni, a biljka kao takva se može brati cela tokom čitave godine. Kako ne postoji ni jedan deo koprive kao biljke koji nije lekovit, njeno seme se takođe sakuplja i upotrebljava u terapijske svrhe, ali najbolje krajem leta.
Kopriva je „univerzalni lek iz prirode“, te daje energiju, leči malokrvnost i uopšte je odlična za jačanje imuniteta i za detoksikaciju organizma.
Pored svih navedenih efekata, poznato je da su ova biljka i njeno seme odličan lek protiv crevnih parazita, koje u potpunosti uklanja iz digestivnog trakta.
Sastav koprive i njenog semena – šta čini ovu čudesnu biljku tako lekovitom
Pre svega u sastavu koprive nalaze se mnoge materije koje i jesu odgovorne za njena lekovita svojstva i izvanredan nutritivni balans.
Pored ugljenih hidrata, proteina i zdravih omega masnih kiselina, u sastavu koprive su i vitamini A, C, B2, B5 i vitamin K.
Takođe se u pomenutoj biljci nalaze i pantotenska kiselina, karoten, lecitin i tanini, koji su najpoznatiji prirodni detoksikatori odnosno antioksidansi.
Kada su u pitanju minerali koje ova biljka i njeno seme sadrže to su – magnezijum, kalijum, kalcijum, gvožđe i fosfor.
Od drugih dragocenih nutritijenata u koprivi se nalaze i mravlja i sirćetna kiselina, hlorofil, acetilholin i fitosteroli.
Koren koprive je posebno bogat u mineralima i obiluje gvožđem, te se ovaj deo koprive zato i tradicionalno koristi za lečenje najčešćeg tipa anemije nastale zbog nedostatka gvožđa.
Manje je poznata činjenica da je upravo kopriva jedan od najboljih i najbogatijih izvora vitamina C i A u odnosu na ostale biljne kulture koje se koriste u ishrani i fitoterapiji. Naime, mada se kopriva ređe koristi u ishrani od spanaća i zelja, ona ima čak 5-6 puta više vitamina C u odnosu na pomenute biljke.
Seme koprive je posebno zanimljivo i ono se koristi u proizvodnji lekova, a može da se koristi i u ishrani – pre svega prepečeno kada ima ukus i miris kao koštunjavo voće.
Manje je poznato da se čak i cvet koprive koji se bere odmah kada biljka procveta, upotrebljava u mnogim kulturama u ishrani i kao lek, te je vrlo lepog ukusa i mirisa
Koje sve bolesti i stanja mogu da se leče koprivom
U prirodnoj medicini odnosno u takozvanoj fitoterapiji, kopriva ima veoma vredno i važno mesto zahvaljujući izvanrednom sastavu koji je gore naveden.
Pre svega pored pomenute upotrebe biljke za lečenje anemije odnosno malokrvnosti, kopriva je efikasna i za sledeća stanja:
- protiv pojačanog opadanja kose (alopecija) – jača folikule dlake;
- kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu;
- kod reumatskih bolesti zapaljenske i degenerativne prirode;
- kod stanja anksioznosti, nesanice, depresije, nervoze;
- kod problema sa radom bubrega i mokraćnih kanala – prirodni je diuretik i pojačava prečišćavanje ovih organa;
- kod problema sa radom jetre – pomaže jetrinu funkciju i ima efekat detoksikacije štetnih materija;
- kod stanja oslabljenog imuniteta organizma – preventivno deluje kod infekcija i pomaže jačanje odbrambenih mehanizama organizma;
- kod poremećaja funkcije pankreasa – pomaže i ublažava tegobe kod pankreatitisa i nekih drugih oboljenja ovog organa;
- kod slabije cirkulacije krvi – posebno je značajna za rad i prokrvljenost mozga;
- kod bolova i grčeva u mišićima;
- kod seboreje i peruti – preventivno i u terapijske svrhe;
- kod problema na koži u vidu akni, ekcena, lišaja, gljivičnih infekcija i herpesa;
- kod problema sa preobilnim menstrualnim krvarenjima i kod jakih menstrualnih grčeva kod žena;
- kod zaustavljanja krvarenja u organizmu ili kod spoljnih povreda kakve su rane, posekotine i razderotine;
- kod prevencije infekcija i „pročišćavanja organizma“ od parazita i mikroorganizama;
- kod prevencije i lečenja raznih zapaljenskih stanja infektivne i neinfektivne prirode.
Kako se kopriva može upotrebljavati za ishranu i za prevenciju i lečenje raznih bolesti
Kako je dobro poznato, poštujući napred pomenuto vreme berbe pojedinačnih delova biljke, kopriva se može koristiti za ishranu, pripremu čajeva, sveža ili sušena.
Sušeni listovi koprive se pored upotrebe za pripremanje čajeva, koriste i kao veoma zdrav začin i dodatak jelima, a isto važi i za cvetove ove biljke. Priprema čaja od koprive je i više nego jednostavna – jedna supena kašika sitno iseckanih listova se prelije ključalom vodom i ostavi da stoji oko 1-2 minuta.
Iako mnogi kažu da čaj od koprive ima „najgori ukus na svetu“, u poređenju sa ostalim biljnim čajevima, njegove blagodeti su jedan od razloga da se taj „problem“ zanemari.
Čaj od koprive je naročito delotvoran kod problema ili pak za poboljšanje rada organa kakvi su jetra, žučna kesa i bubrezi.
Ono što jeste veoma bitno – kopriva se ne može jesti sasvim sveža jer njeni listovi i „vrškovi“ imaju materije koje „žare“, a one se uništavaju blanširanjem. Naime, kada se biljka samo prelije vrelom vodom, ona gubi efekat „žarenja“ jer se tako neutrališu materije koje aktiviraju histamin u ljudskom organizmu i potencijalnu alergiju.
Da li se kopriva sme koristiti u trudnoći i u vreme dojenja i ima li neka neželjena dejstva
Bitna je napomena da je biljka sasvim bezbedna pa čak i preporučljiva za upotrebu u vreme trudnoće i dojenja, pre svega zbog obilja vitamina K koji sadrži.
Ono što jeste važno, biljka se u pomenutom periodu ne sme upotrebljavati sveža, već samo u obliku čajeva, a mnoge studije su pokazale da ima efekat da „olakšava porođaj“. Naime, kopriva koja se koristi u vreme trudnoće, smanjuje porođajne bolove, ali u isti mah ne utiče na pojavu kontrakcija i njihovu učestalost.
Preporuka stručnjaka jeste da se čaj od koprive pije već od drugog trimestra trudnoće, jer ima značaja i u podsticanju laktacije odnosno utiče na kasnije lučenje mleka.
