Oko dece – večite dileme. Da li ih treba utopliti ili ih pustiti da malo promrznu? Da li su jeli dovoljno? Kada je pravi trenutak za vrtić? Tako se slažu pitanja, a sva ona su zapravo u vezi sa imunitetom.
Na pet ključnih pitanja o tome šta pozitivno, a šta negativno utiče na imunitet mališana je u RTS ordinaciji razjasnio prof. dr Borislav Kamenov, imunolog i pedijatar.
Kako prepoznati da je detetu imunitet narušen?
Prva stvar koja se obično javi, to je tipičan primer da mi u stvari lečimo simptome, kada beba plače i kada ima nadimanje stomaka, gasove i onda mi dajemo lekove protiv nadimanja i gasova, za grčeve. Lečimo grčeve, a ne lečimo uzrok. Prvo se pojavljuju simptomi u vezi sa varenjem, a onda dolazi do zapušenja nosa, kašljanja.
Koliko često i kakvu bi stolicu trebalo da ima zdravo dete?
Pa ne treba da ima zatvor, ne treba da bude mnogo tvrda. Treba da bude odgovarajuće konzistencije, ali sve zavisi od uzrasta. Manja deca može da bude malo ređa, a veća deca može da bude malo tvrđa, ali moraju da imaju redovnu stolicu. Problem je ako, na primer, dete ima stolicu svaki treći dan, ako ima zatvor ili ako je ređa stolica i ima sluzi, to može biti zapaljenska bolest creva. Ipak, sluz može biti i od sekreta iz nosa, ali se to može proveriti analizama.
Da li je dete koje ima ekceme od prvog dana atopičar?
Postoje predispozicije, genetske predispozicije, to je tačno, ali je i drugo tačno, ako mi ispravimo to što ga truje, on nikada neće da razvije bolest. Mi smo mislili ranije, i sada mnogi doktori veruju, pogotovo, recimo, autizam, svakoga šalju na genetska ispitivanja, svako plaća velike pare, a vrlo retko se nešto nađe, danas mnogi stručnjaci smatraju da genetika čini 3%, a okruženje 97%.
Šta pedijatri mogu da vide kada pregledaju dete?
Mi smo znali da kada je obložen jezik, da je to kao dokaz dehidracije ili kandide (gljivice), ali nije uopšte tako, 99% kad se uzme bris, nema nikakve kandide, a i dalje je beo jezik, pa oni uzmu, pa četkaju jezik, a beo je zbog krvnih sudova, vaskularizacija je loša, ljušti se epitel. Ne samo taj, ako pogledate mokraću, u mokraći ima belančevina. Kada pogledate creva, i ona se ljušte.
Imunolog je upozorio da i deca mogu imati visok krvni pritisak, kada imaju veliki otpor krvnih sudova jer oni ne propuštaju dovoljno krvi. Jedan od uzroka može biti i nedostatak kalijuma. Da bi se normalizovao kalijum, potrebno je pojačati unos kroz ishranu, koristiti kalijumovu so, banane, paradajz i drugo povrće. Kalijum može biti opasan kada se uzima u vidu suplemenata i lekova i zato je uvek potrebna konsultacija sa lekarom. Osoba koja ima nizak kalijum u ćelijama obično ima podočnjake, bleda je i nema snage, a jagodice na prstima su crvene. Kalijum u ćelijama može biti snižen čak i kada biohemijske analize krvi pokazuju normalan nivo.
Koliko puta godišnje je prihvatljivo da dete ima neku respiratornu infekciju?
Za predškolsko dete to je do šest puta, za školsko dete to je do četiri puta, ima pravo po zakonu da se razboli. Ne valja da se ne razboli, ne prepoznaje neprijatelja. Ne valja dete da se bije sa drugarima, a ne valja ni da trpi da ga svi biju, a da on ništa ne odgovara.
Kada je pravo vreme da dete krene u vrtić ili jaslice?
Bilo bi idealno da dete krene u vrtić sa tri godine, i da do tada što više vremena provede sa majkom jer je taj kontakt i majčino lice presudno za razvoj deteta. Nije uvek moguće čekati do treće godine, ali što duže sa majkom, to bolje. Jedno lice je referentno i dete uči na tom licu, mimiku, pokrete, raspoloženja… Idealno je da to bude majčino lice, a ako to nije moguće onda druga osoba mora biti referentna, recimo otac, baka ili tetka.
Koja hrana može imati loš uticaj na imunski status deteta?
Sva hrana koja donosi trovanje. Prvo to može da bude nešto što su toksini koji se nalaze u okruženju, nije oprano, nije očišćeno i tako dalje. Povrće, voće, ima hemikalije na primer, pesticidi, prskano, niko ne gleda karencu. Ali, postoji hrana koja je, da kažemo, u prvom redu i najodgovornija za pojavu sijaset bolesti, na prvom mestu je kravlje mleko.
Imunolog je razjasnio i zašto se kravlje mleko danas razlikuje od onog koje se koristilo pre 50-60 godina. Nekada su mleko davale buše krave, a danas su one retkost. Takođe, pedijatar smatra da je i laktoza problem, ali je zapravo najveći problem kazein. Prema njegovim rečima, mleko izbacuje kalcijum iz organizma, tako da mnogi ljudi imaju problem kad piju mleko, kako kaže, oko 70 odsto populacije. Takođe, pored mleka, veliki problem prave i hibridni hlebovi. Sve što je veštačko nije dobro. Treba se, kako kaže, vratiti starim semenima kao što su heljda, spelta, osmoredni kukuruz, proso, ovas…
Čime prosečna mama da hrani dete kako bi bilo zdravo?
Voće i povrće, jaja, meso, to sve može i žitarice koje smo pomenuli i tradicionalna jela. Sve što je na kašiku, može, čorbice, boranija, grašak, pasulj.
Da li suplementi mogu narušiti imunitet deteta?
Treba da se vratimo navikama predaka. Na primer, grejana rakija se pila u svim mesecima gde ima slovo „R”. Kada se pije grejana rakija za stare ljude, za ostale se pije vitamin De, i u tim mesecima svako treba da ga pije. Mnogi vitamini su prazni, nema ništa, odnosno u pitanju je „šećerna voda“.
Koliko fizička aktivnost utiče na imunski status deteta?
Fizička aktivnost utiče pozitivno, ali može i negativno da utiče na imunski status deteta. Dolazila su mi deca koja idu u inostranstvo na školovanje da se bave sportom i po papirima sve u redu sa njima, ali kada ih pogledam, vidim da ta deca imaju crvene prste, lupanje srca, gušenje, nedostatak kalijuma. Kod sportista koji umru na terenu, upravo su ti problemi razlog.
Kada je deci previše fizičke ativnosti?
Ako je sve potaman, nikad im nije previše fizičke aktivnosti. Oni to sve izdržavaju, nemaju nikakav problem, ali ako im fali nešto od ovoga, teško njima. Kad dođe sa treninga, da ne bude premoren, da ne bude da legne da ne može da ustane, to ne valja ništa, to je crvena zastavica.
Izvor: RTS
