Nakon prvog talasa pandemije virusa korona, Južna Koreja i druge azijske zemlje su se brzo suočile sa novim žarištima.
Iako je rano da se donose zaključci, može li ostatak sveta da nauči neke lekcije? Termini kao što su „drugi talas“, „skok“ ili „klasteri“ koriste se širom sveta, ali šta oni stvarno znače? Medicinski, drugi talas odnosi se na ponovni porast infekcije kod drugog dela populacije nakon početnog smanjenja.
Čak su i zemlje sa efektnim strategijama borbe protiv korona virusa putem testiranja, praćenja i blokada, kao što je Južna Koreja, doživele porast novih slučajeva i klastere.
Kada je SZO rekla da je virus ovde da bi ostao, nacije treba da shvate da će iskusiti nove slučajeve. Sada je izazov predvideti ih, pratiti i izboriti se sa njima.
Evo kako su se zemlje Azije borile protiv drugog talasa.
Mere ograničenja možda će se vratiti
Mnogi su upozoravali da ne treba biti optimističan i da to što je uspešno uvedena blokada ne znači da je to područje slobodno od virusa korona. Regija Hokaido u Japanu jedna je od prvih koja je uvela blokadu krajem februara. Do sredine marta broj novih slučajeva pao je na jedan ili dva dnevno. Mere su toliko urodile plodom da je ukinuto vanredno stanje i u aprilu su ponovo otvorene škole. Ali za manje od mesec dana kasnije vanredno stanje je vraćeno nakon pojave drugog talasa infekcije. Sada je ukinuta i ova restrikcija, ali zvaničnici znaju da bi mogla ponovo da bude uvedena – sve dok se ne pronađe vakcina.
Stavljanje gostiju iz inostranstva u karantin
Skok obolelih u kineskim provincijama Đilin i Hejlungđang pripisuju se uvezenim slučajevima iz susedne Rusije. U jednom primeru osmoro kineskih državljana koji su se vratili iz Rusije bilo je pozitivno na virus korona, što je dovelo do stavljanja u karantin oko 300 ljudi koji su putovali u istom vremenskom okviru. Kina već neko vreme primjećuje da broj uvezenih slučajeva prevazilazi lokalne prenose i uvela je stroge karantinske mere za borbu protiv toga. Na primer, svi međunarodni letovi za Peking preusmereni su u druge gradove gde su pregledani – i stavljeni u karantin. Hongkong je uveo elektronske narukvice za one koji dolaze iz inostranstva, kako bi pratili njihovo kretanje.
Nemojte da odustanete od „testiranja i praćenja“
Južna Koreja je početkom februara razvila sistem u kojem je obavljala oko 10.000 testova dnevno, a oslanjala se na aplikacije i GPS tehnologiju da prati slučajeve. Klaster novih infekcija 12. maja posle nekoliko nedelja bez novih domaćih slučajeva, brzo je pronađen i povezan sa noćnim klubovima u Seulu. Sada prate 90.000 ljudi zbog toga. Skoro 300 infekcija povezano je sa klubovima – sveobuhvatno praćenje pomoglo je službenicima da prate svoj napredak kroz stanovništvo. Izbijanje u kineskom gradu Šulanu u blizini ruske granice praćeno je do radnice u perionici veša, koja je inficirala još 13 drugih, ali zvaničnici još uvek nisu otkrili kako se zarazila.
Ne testirajte jednom već dva puta
Stručnjaci kažu da ne treba samo da znamo ko ima virus, već nam je potreban i test na antitela kako bismo znali ko ga je imao. Postoje slučajevi i da su ljudi imali virus, ali su bili asimptomatski, a to znači da osoba može da širi virus pre nego što i zna da je bolesna.
Prilagodljiva javna zdravstvena služba
Važno je i videti šta javna zdravstvena služba može da nauči iz ovoga. Kina je izgradila bolnicu sa 1.000 kreveta za samo osam dana u Vuhanu, i pokazala kako treba planirati i organizovati bolnice za hitne slučajeve.
Ne postoji „jedno rešenje“
Možda glavna lekcija koju treba naučiti jeste da „ne postoji nijedna mera ili taktika koja je napravila razliku“. To nije samo testiranje ili ograničenje fizičke distance. Mnoge zemlje i oblasti u ovom regionu učinile su sve ove stvari, sveobuhvatnim pristupom vlade, celog društva“, rekao je dr Naoko Išikava.
Prema rečima stručnjaka, „u populaciji ne postoji imunizacija i dok ne budemo imali efikasnu i pristupačnu vakcinu, svi smo u riziku“.
Izvor: luftika.rs
