Vila od zaborava – Kako je izbledeo jedan od najvećih simbola Knjaževca

Džervinova vila
Photo: www.toknjazevac.org.rs/

“Džervinova vila” bez sumnje predstavlja jedan od najprepoznatljivijih knjaževačkih simbola. Prikazana je na mnogim fotografijama, slikama, crtežima. Vidi se iz skoro svakog dela grada, a sa nje se pruža pogled na prelepu panoramu “Male Venecije”, kako je još i poznat Knjaževac.

“Vila” je promenila mnoge vlasnike i koristila se u razne svrhe, počevši od stambenog objekta, preko kancelarijskih prostorija, pa sve do ugostiteljskog objekta. Ipak, poslednjih 10-15 godina ona stoji potpuno prazna, napuštena i neiskorišćena.

Građevina, koja ima jedinstvenu arhitekturu za ove prostore, opustošena je i uništena. Nalikuje na kuću zle veštice iz crtanih filmova, ili kao da je pripremljena za snimanje nekog postapokaliptičnog filma. Spoljašnjost je raspadnuta, ušvrljana raznim natpisima, malter je otpao sa mnogih delova fasade. Crepovi fale na krovu, a žaluzine na prozorima su polupane. Unutrašnjost je veoma sablasna, a u “Vilu” je jezivo ulaziti čak i preko dana, zbog stanja u kome se nalazi.

Sve je polomljeno- vrata, prozori, stolarija, futeri, lamperija. Poskidane su pločice sa zidova, iz samih zidova počupani kablovi, pokradeno sve vredno što se unutra moglo naći, sve do lavaboa i wc šolja. Drvene stepenice su istrulele i veoma je opasno hodati po njima, dok se metalne spiralne stepenice koje vode na vrh vidikovca klate, i veoma su nestabilne i nesigurne.

Džervinova vila
Krov Džervinove vile

Šta se desilo sa “Vilom”

“Džervinova vila” nije uvek bila u ovakvom stanju. Sve do kraja 90-tih godina, ona je bila velelepna građevina u punom sjaju. Kada je sagrađena, bila je zamišljena kao stambeni objekat. Iako nije u njoj živeo sve do 1947. godine, u vreme kada je Đorđe Đoka Cvetković umro, “Vila” je bila njegov dom. Smatra se da ju je 1939. god. sagradio ili po uzoru na neki zamak u banji Karlabad u Češkoj (jer je često putovao tamo), ili po uzoru na zamak “Breht”, koji se nalazi na jezeru Verter u Austriji.

Zamak
Jedan od mogućih uzora za “Vilu”

Kada je Đoka umro, testamentom “Vilu” nasleđuje dugogodišnja služavka Milica Dvoržak- Prvulović. Od nje u zamenu za dva stana, tada još “Vilu Cvetković”, otkupljuje poljoprivredni kombinat “Džervin”. Koliko neadekvatnu kompenzaciju dva stana predstavljaju za ogromnu, prelepu vilu, koja pored svega ima i poprilično veliko zemljište, na kojima su tada bili zasađeni vinogradi (na površini od oko 85 ari), nije teško zaključiti.

Kako bilo, “Vilu” je dobio poljoprivredni kombinat “Džervin” i od tada ona postaje poznata kao “Džervinova vila”. Prema pričama ljudi koji su radili u “Džervinu”, u “Vili” su prvobitno bile smeštene kancelarije preduzeća. Tek kasnije, negde krajem 80-tih i pocetkom 90-tih, biva preuređena u ugostiteljski objekat sa restoranom i smeštajem. Kada je “Džervin” otišao u stečaj, “Vilu” 2002. godine preuzima “Jugobanka”, od koje je kupuje privatna firma “FAM komerc”. Kako i kada tačno “Vila” počinje da propada, ne zna se pouzdano, ali se može predpostaviti da propada sa propasti “Džervina”.

Knjaževčanin koji se proslavio

Đorđe Cvetković (1872-1957), među Knjazevčanima poznatiji kao Đoka, rođen je u Knjaževcu, gde je i završio veliku maturu. Od 1911. god. u Beogradu drži kafanu-hotel, a zanimljivo je da je bio jedini zakupac čuvenog “Plzenskog” piva. Držao je i bioskop “Kolarac” zahvaljujući čemu je došao do ideje da i sam snimi film, te se smatra jednim od začetnika kinematografije u Srbiji. Vilu u Knjaževcu je sagradio 1939.god. Lično je poznavao Mošu Pijade, kome je slao pakete dok je Moša bio u zatvoru. Đoka se 1947. vratio u Knjaževac, gde je umro u potpunoj anonimnosti, premda mu se Pijade odužio tako što mu je slao lekove.

Bilo je pokušaja da se zaustavi propadanje

Glavni knjigovođa “FAM komerca” u to vreme, Jagoda Stamenković, kaže da, kada je ta firma kupila “Vilu”, oko 2004. godine, ona je već bila u poodmakloj fazi raspada. “Kada smo otišli pred kupovinu da vidimo “Vilu” već je bila strašna”, kaže Jagoda. I pored toga, oni su imali plan da od nje ponovo naprave nešto. Hteli su da je obnove i povrate joj stari sjaj, ali se od toga odustalo.

Razlog za to je, kako je rekla Jagoda, bio to što za tako nešto jednostavno nije bilo novca, jer je adaptacija i restauracija objekta morala da se radi prema projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša. Kako je i ova firma propala, novac nikada nije ni skupljen. Poslednji poznati vlasnik “Vile” je Dragan Đokic, sin čoveka koji je bio vlasnik “FAM komerca”. Ali, da li je sve tako jasno i jednostavno? Naravno da nije. Kao i mnoge druge stvari u našoj državi, i vlasništvo nad “Vilom” je “mutno”.

Kako i bivši predsednik Skupštine opštine Knjaževac, Dragan Mančić, kaže, postoji mogucnost da, usled neotplaćenog kredita, deo vlašnistva pripada banci. Ko to zna, i koga još to zanima? Ipak, Mančić kaže da je bilo pokušaja da se kupi “Džervinova vila” i da postane opštinska svojina. “Barem da se stopira propadanje”, kaze Mančić. On kaže da je i ova, a i predhodna vlast pokušala da kupi “Vilu”, i da se pričalo o tome na sednicama Skupštine opštine, ali bez uspeha. On je rekao da, kada su prvi put pokušali da kupe “Vilu” pre nekoliko godina, prema procenama je, sa zemljištem, vredela oko 170 000 evra. Đokić je za nju tražio mnogo više – 270 000 evra.

Glavni razlog za propadanje nedostatak novca

Kao što je i Mančić rekao, opština jednostavno nema toliki novac. I pored želje da se taj simbol grada, ta znamenitost, sačuva od zuba vremena, postoje prioriteti u koje se mora ulagati. U Opštini su više bili zainteresovani za samu upravnu zgradu “Džervina”, koja se nalazi nedaleko od same “Džervinove vile”. U njoj ipak leži ekonomski potencijal. Za “Vilu” kaže: “Nažalost, odlazi u vetar”.

On je kazao i da će možda u narednom periodu ponovo pokušati da kupe “Vilu”, i spasu što se spasti može, ali zbog samog stanja u kome je, zbog godina propadanja, zaborava, namernog i nasilnog uništavanja, kao i zbog finansijskog stanja u kome se nalazi opština Knjaževac, nema velike nade da će to i da se ostvari.

Od samog početka izdržljiva

Da je “Vila Cvetković”, danas “Džervinova vila”, oduvek imala burnu istoriju, sećaju se oni stariji građani. Ako ne ličnog iskustva, sećaju se onda barem priča kako je to izgledalo kada su bili deca.

Slobodan Hadži- Ilić, hroničar Knjaževačkog kraja i autor istorijskih romana “Istina o Marinku”, “Četiri delegata” i “Kukavica”, rodio se iste godine kada je i “Vila” sagrađena. On kaže da se u vreme II Svetskog rata “Vila” koristila kao osmatračnica Nemaca. Iz priča se seća kako su Rusi oštetili “Vilu Cvetković” (kako je se i on seća) tako što su sa brda koje se nalazi na suprotnom kraju grada, otprilike gde je sada zgrada policije, topom gađali uporište Nemaca.

On dalje priča kako su Nemci pogodilli vrh vidikovca i kako je oštećenje dugo sedelo na “Vili”, kao svedok ratnih razaranja, a da je popravljeno tek u vreme “Džervinovog” rukovodstva nad “Vilom”. Ne seća se konkretnih događaja i anegdota iz vremena kada je korišćena kao ugostiteljski objekat, ali kao i većina Knjaževčana, najradije se seća “Vile” upravo iz tog perioda.

U prizemlju je bio restoran, a na spratu sobe sa krevetima. Unutrašnjost je bila kako i dolikuje jednoj vili, sređena, lepa, čista. Preko leta bi se restoran proširio i na dvorište, tako da su ljudi mogli da istovremeno uživaju i u piću i u druženju i u prelepom pogledu. U dvorištu se nalazilo razno cveće i drveće čiji je hlad preko leta donosio preko potrebno osveženje. Pod hladom bi se ispijalo jedno od najkvalitetnijih vina u Knjaževcu, Srbiji, pa i šire, čiji je proizvođač bio sam “Džervin”.

Ima li nade za “Džervinovu vilu”?

Kako je “Vila” iz tog stanja blaženstva, spokoja, lepote, iz stanja mira i savršenstva došla do stanja u kakvom je sada? Kako je došlo do toga da se uništi, da se zaboravi, i ko je za to kriv? Ko je kriv što je i dalje napuštena i što nastavlja de se raspada i da trune? Da li je kriv “Džervin”, ili mozda Đokić koji je, vodeći se željom za profitom, previše tražio za nju? Ili je možda kriva vlast, možda se ne trude dovoljno? A možda su krivi Amerikanci, Barak Obama ili CIA, ili možda Angela Merkel, ili neke više sile iz svemira zbog kojih nam je i država u stanju u kome jeste?

Na kraju krajeva, da li je nekoga i briga za to? “Džervinova vila” nije ni prva, a nažalost, ni poslednja znamenitost prepuštena na milost i nemilost raznoraznim destruktivnim uticajima. Sve što ostaje je da se nadamo da će se, kao i za vreme II Svetskog rata, “Džervinova vila” odupreti teškim vremenima i da će, kada jednog dana dođe bolje vreme, ponovo nadgledati grad sa onakvim sjajem, sa gracioznošću i šarmom kakve i zaslužuje da ima.

Autor: R. Jelenković