Izložba „Plavi sati“ u Oficirskom domu

plavi sati

U utorak 1. novembra u Oficirskom domu biće otvorena izložba „Plavi sati“. Ova izložba postavka je umetnika Marije Vukotić i Milana Kacevskog. Izložba će trajati do 20. novembra, a posetioci će moći da vide i dožive radove ova dva umetnika koja odišu mistikom i nadrealnim.

Likovna istraživanja Marije Vukotić u centar pažnje postavljaju mesta preseka , pelamanja vode, realnosti i mašte, vidljivog i nevidljivog sveta.
Uglavnom se radi o paživo odabranom konceptu vezanom za foto predložak sa prizorima nabujalih vodenih tokova koji ne samo da uspostavljaju vezu između prirode i čoveka, nego aludiraju na neke dublje filozofske relacije.

Ako znamo da voda kod svih religija zauzima visoko mesto u religijskim obredima i predstavlja bitan segment u ritualima mnogih civilizacija kao personifikacija života i prolaznosti onda je jasna namera umetnika da analizira nedokučivuproblematiku, tajanstven svet imaginacije, sna i realnosti.
Pored toga, motiv vode kao sinonim za neograničenost, večnost, početak i kraj svega predstavlja zanimljiv ideogram za tumačenje života.
Zajedno sa crtežima i ručno rađenim knjigama u kojima preovladavaju motivi različitih mitova, legendi i fantazija Marija Vukotić zaokružuje jednu vizuelnu celinu kao jedinstven narativ ostavljajući prostor za mnoštvo kompleksnih odgovora.

Milan Kacevski zasniva svoj likovni koncept oslanjajući se na foto predloške kroz realistične pejzaže koje posmatra ne samo kao idilična mesta nego kao utočišta, svojevrstan azil ili sinonim za slobodu.

Nezadovoljan datim okruženjem i celokupnom društveno-političkom situacijom pronalazi duhovni mir i harmoniju daleko od sumorne svakodnevice u svetu u kome je moguć nemi dijalog sa prošlim vremenima.

Otvaranjem novih mogućnosti stvaralačke percepcije sveta izgradio je slikarski izraz kroz motive netaknute prirode, od koje se čovek sve više udaljava apelujući na ekološku budnost.

Njegova skrovita mesta nalaze se daleko od buke civilizacije u miru i tišini prirode gde pronalazi svoje tajnovito mesto za meditaciju i opuštanje.
Kroz konstantan kreativni proces rada zrelim likovnim jezikom gradi sopstvene vizuelne metafore oslanjajući se na tradiciju romantizma, slikajući motive gustih šuma monumentalnih dimenzija koje u svojoj grandioznosti deluje neosetno na posmatrača uvodeći ga u drugačiji svet tišine i meditacije.

Prof. dr Miško Pavlović rekao je o izložbi i poruci koju ona nosi:

„Ideja ekološke ugroženosti je utoliko više aktuelna kada se zna u kolikoj meri su šume, vode i sama priroda, pre svega u Srbiji u permanentnom problemu, pa se zapravo projekat dvoje mladih umetnika može posmatrati na više nivoa : kao povratak nekim tradicionalnim vrednostima u slikarstvu (tradicionalni medij, lepota materije, pregalaštvo u građenju forme), kao dijalog sa prošlim vremenima (savrmena umetnost u odnosu sa inicijalnim idejama romantizma i impresionizma), ali i kao ekološka probuđenost koja umetničkim činom jasno stavlja do znanja kakve izuzetne vrednosti propuštamo da sačuvamo.“