Klizanje je sport koji traži zimsko, hladno vreme pa je zbog toga nišlijama dostupan samo u periodu kada su niske temperature. Zbog takvih specifičnih uslova, klizalište u Nišu otvoreno je samo zimi. Priroda ovog sporta dovela je do toga da se o njemu kod nas malo priča, razgovarali smo sa Ivanom Krstićem, koji pored časova klizanja decu uči i vožnji rolera, kako bi pokušali da našim sugrađanima bolje dočaramo lepote klizanja na ledu.
Odakle ideja za klizanjem?
– Ja ne bih nazvao idejom, pre bih rekao ljubav prema sportu. Roleri i klizanje su usko povezani, tako da pored rolera, deci sam hteo da ubacim i ovu aktivnost, i da sutra dan kada budu putovali negde, i imali uslova da klizaju, da znaju, da eto dolaze iz jedne male zemlje, i da su naučili nešto.
Još uvek je klizanje slabo zastupljeno kod nas, misliš li da je sada bolje u odnosu na prethodne godine?
– Naravno, već smo pričali o tome, malo se priča, malo se zna, ali ima jedna činjenica koja može da nas obraduje, a to je da svake godine sve više i više dece dolaze, čak i odrasli dolaze, uče, padaju, postoji želja za učenjem, što znači da im ovaj sport polako ulazi pod kožu.
Klizanje je olimpijski sport, da li onda i Niš treba da ima ledenu dvoranu?
– Samo bih želeo da umesto ove balon sale, postoji neka hala za bavljenje ovim sportom, i da uslovi budu na evropskom nivou.Ako već znamo da je olimpijski, onda za takav sport treba da imamo olimpijske uslove, a ne veštačke.
Kako da se promoviše ovaj sport i dobije na popularnosti?
– Promocija po školama, prezentacija sporta, dovođenje dece na klizanje, profesori fizičkog obrazovanja da se malo više uključe, a i mi koji se bavimo ovim sportom da proširimo svest tim profesorima, da dodjemo, demonstriramo i pokažemo koliko je ovaj sport lep i šta sve može da pruži.
Niš je iznedrio i mladu talentovanu devojčicu koja je uspešna u ovom sportu, kako ona trenira?
– Tako je, imamo talentovanu devojčicu, koja nema uslova da se ovim sportom bavi ovde, pa će se najverovatnije presliti u Mađarsku, i tamo nastaviti svoju karijeru.
Postoji li još neki problem sa kojim se susrećete tokom klizačke sezone?
– Ono što sam primetio na klizalištu dugi niz godina, da nijedna od ove dece, čak i odraslih, ne nosi zaštitnu opremu, ne shvatajući ozbiljnost ovog sporta. On jeste mnogo lep, ali moramo da se okrenemo i onoj tamnijoj strani, da je ovo jako opasan sport, pogotovu za decu koja prvi put klizaju. Mi u klubu ne puštamo decu bez zaštitne opreme. Ljudi nisu svesni posledica pada na ledu. Deca treba što više da se bave sportom, i da šire svest o sportu, da nije samo baviti se sportom, već i ishrana, dobar san. Znači, da bi se neko bavio sportom, bilo vrhunski ili rekreativno, mora da isprati neke stvari da bi to bilo kako treba.
Krstić, dodaje, da je ovo jedini klub gde jednom mesečno, najčešće nedeljom, roditelji i deca zajedno treniraju.
,,Mislim da je ovaj sport dobio na razvijanju u poslednjih nekoliko godina. Vidim ogroman porast zainteresovanosti oko klizanja, posebno kod tinejdzera, jer Američka propaganda dosta plasira ljubav prema klizanju i ledu, ali klinci bi trebalo što više da dolaze, i volela bih da imamo uslove za ovo tokom cele godine’’ istakla je Natalija Božić, Ivanova saradnica.
Sava Jojić za Naissus.info
