Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Cveti – dan kada je Isus Hristos, jašući na magarcu, ušao u Jerusalim. Narod je čuo da dolazi spasitelj koji je vaskrsao Lazara i mnogi su izašli da ga dočekaju. Veliki pravoslavni praznik Cveti uvek se pada u nedelju pre Vaskrsa.
Cveti se slave šeste nedelje Časnog posta, nedelju dana pred Vaskrs. Praznik je uveden krajem IV veka, kao uspomena na poslednji ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.
Običaj kod nas je da se mlade vrbove grane unose u crkve, kao simbol palminih grana kojima je Isus dočekan u Jerusalimu. Cveti su jedan od dva dana tokom Velikog posta kada je dozvoljeno jesti ribu. Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom. Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova. Što se tiče koprive, nju su porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi “ožarila” i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe.
Simbolika cveća i verovanja
U našem narodu smatra se da svaki cvet ima svoje značenje, i veruje se da doprinosi boljem zdravlju, izgledu, uspehu itd. Ovo su neka od njih:
- Dren – Da budete jaki i zdravi.
- Vrbove grančice – Da svi budu napredni i uspešni.
- Ruža – Da budete rumeni i sveži.
- Margarete – Da budete lepi i krupni.
- Ljubičice – Da budete mirišljavi i privlačni.
U nekim krajevima se ubrano cveće ne unosi u kuću, već se potapa u vodu i ostavlja preko noći. U gradovima je taj običaj izmenjen, pa se cveće potapa sa zlatnim i srebrnim nakitom, te se tom vodom deca umivaju.