Svetski dan bubrega obeležava se svakog drugog četvrtka u martu. Za cilj ima podizanje svesti o važnosti bubrega, načinima prevencije i ranog otkrivanja bubrežnih bolesti.
Danas obeležavamo Svetski dan bubrega. Obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta.
Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).
Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života.
- infekcije,
- trovanja,
- ishemija (poremećaj protoka krvi kroz bubreg),
- hipertenzija (povišen krvni pritisak),
- genetska i metabolička oboljenja,
- autoimuni poremećaji.
Akutno oštećenje bubrega (AOB)
Hronična bolest bubrega (HBB)
Bolest u kojoj izmenjena struktura i funkcija bubrega postoje najmanje tri meseca. Simptomi i znaci HBB se razvijaju postepeno i nisu specifični. Obično se ispoljavaju kad je funkcija bubrega već ozbiljno narušena kao: poremećaj mokrenja, promene u sastavu mokraće, povremeni ili kontinuirani bolovi, hipertenzija, pojava otoka, anemija. Neprepoznate i nelečene HBB vode hroničnoj i terminalnoj bubrežnoj slabosti (insuficijenciji), koja zahteva lečenje nekom od tri metode za zamenu funkcije bubrega (hemodijalizu, peritoneumsku dijalizu, transplantaciju bubrega).
Kako smanjiti rizik i sprečiti kumulaciju faktora rizika?
Razmotriti adekvatne mere prevencije bolesti. Ako je bubrežna bolest već tu, ukazati na mogućnosti usporenja progresije osnovne bolesti.
Kako održati zdravlje bubrega ?
- Redovno kontrolišite vaš krvni pritisak
- Proveravajte svoju telesnu težinu
- Redovno uzimajte od 1,5 do 2 litra tečnosti (voda, čajevi, negazirani napici)
- Maksimalan dnevni unos kuhinjske soli svedite na 6 gr/dnevno
- Jedite sveže voće i povrće-prethodno ga dobro operite
- Dozirana fizička aktivnost je neizostavni deo ovog programa
- Kontrola lekara, bar jednom godišnje
