U detinjstvu su nam smetale, vređale nas, i često smo zbog njih gunđali. Ali sada, kada smo odrasli, i imamo svoju decu, razumemo da je to bio izraz ljubavi i brige naših roditelja.
Ove izreke se prenose sa kolena na koleno.
Rečenice koje smo čuli bezbroj puta, sada su nam simpatične i smešne… Nsročito ako ih sada kao roditelji govorimo svojoj deci.
Da li se sećate ovoga:
– Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?
– Kad porasteš, samo će ti se kazati!
– Obuj te papuče, nahladićeš se s nogu!
– Upaši se, gola su ti leđa, odoše ti bubrezi!
– Sto puta sam ti rekla ne ljuljaj se na stolici.
– Tamo gde si bacio, tamo i traži.
– Završila sam školu pre 20 godina, i dan- danas pamtim tablicu množenja.
– Ja u tvojim godinama…
– Ne interesuju me druga deca, već ti!
– Zato što ja tako kažem, eto zato!
– Gledaj me dok pričam s tobom!
– Vidiš li ti koliko je sati?
– Ko je koga rodio, ja tebe, ili ti mene?
– Dobiceš ti svoje kad dođemo kući.
– Zatvori ta vrata, nisi rođen u čamcu.
– Isti otac (majka)…
– Razumećeš kad dođeš u moje godine.
– Jednoga dana i ti ćeš imati decu, pa ćeš da vidiš!
– Dok ti ja kupujem, oblačićeš se tako. Ako hoćeš da se modiraš, idi i zaradi svoje pare!
– Da te nisam čula da kažeš „neću“!
– Tvoja jedina obaveza je da učiš!
– Stišaj tu muziku! Nemoj da ti ja uđem u sobu da je stišam!
– Pazi kako pričaš sa mnom!
– Pamet u glavu!
– Setićeš se ti mojih reči.
– Imaš li ti kuću?
– Dok si pod mojim krovom…
– Da se nacrtaš za sekund ispred mene…
– Zaradi, pa troši!
