Proleće je i bliže nego što možemo da zamislimo. Priroda će uskoro krenuti da se budi, i stidljivo pokazuje sve svoje čari. Ukoliko se tokom proleća zadesite u našem glavnom gradu, beogradski parkovi su nešto što ne smete izbeći.
Sunce, jakna prebačena preko ramena, a vazduh pun mirisa tek procvetalog cveća i drveća, i sve to u samom srcu Beograda. Parkovi doprinose gradu, boje sivilo urbanog naselja i podsećaju nas da prirodi uvek treba da se vratimo, jer od nje potičemo. Beogradski parkovi, pored lepe prirode, u sebi nose i duh grada. Prve poljupce, rastanke, suze i zagrljaje na klupama u senci drveća…
Koje parkove treba posetiti?
Bilo da u Beograd dolazite poslovno ili turistički, poseta parku je ono što svakako preporučujemo. Ono što je od velike važnosti kada putujete svakako je to da budete smešteni na lokaciji koja nije udaljena od atrakcija koje posećujete. Apartmani u Beogradu jedna su od opcija smeštaja, koji je povoljan, udoban i u blizini svih važnih mesta. Beogradski parkovi provešće vas i kroz istoriju, i upoznati sa znamenitim ličnostima i važnim događajima.
Kalemegdanski park
Na ušću Save u Dunav smešten je najveći i mnogima omiljeni park u Beogradu. Iznad parka se nalazi Beogradska tvrđava, jedan od simbola grada.
Kalemegdan je mesto za svakog. Penzioneri će ovde pronaći razonodu igrajući šah, rekreativci će uživati u šetnji, a mladi parovi naći će sklonište u senci drveća. Ovaj park nalazi se u blizini centra, i u njega se obično ulazi iz Knez Mihajlove ulice.
Tvrđava je nekada štitila grad od neprijatelja, a danas pruža utočište od gradske vreve.
U 19. veku, počelo je preuređivanje Kalemegdana u park. Skicu za uređenje napravio je prvi beogradski urbanista Emilijan Josimović. Plansko uređenje počelo je 1890. godine, tadašnji predsednik opštine, Nikola Pašić, odobrio je kredit od ondašnjih 10.000 dinara za uređivanje.
Smeštaj u blizini ovog parka pruža vam priliku da u bilo kom trenutku pronađete utočište u prirodi, ukusnom sladoledu ili kokicama, i opustite se na suncu. Stan na dan Beograd je opcija za povoljniji smeštaj, koji je idealan ako putujete sa prijateljima ili porodicom.
Košutnjak
Košutnjak je prava zelena oaza Beograda, park-šuma i gradsko izletište koje ne smete zaobići. Nalazi se na nadmorskoj visini od 250 metara i na površini od 330 hektara, u gradskim opštinama Čukarica i Rakovica. Svojim bogatim sadržajem privlači veliki broj posetilaca.
Pretpostavlja se da je ime Košutnjak nastalo zbog košuta, kojih je nekad ovde bilo. Do 1903. gusta šuma bila je zatvoreno dvorsko lovište, a potom je Košutnjak otvoren i za građane.
U Košutnjaku su i dva posebno uređena kompleksa: Pionirski grad, sportsko-rekreativni centar, i Filmski grad sa kompleksom ateljea i drugih objekata i uređaja za proizvodnju filmova.
Sportsko – rekreativni centar „Košutnjak“ ima igrališta za fudbal, atletska takmičenja, odbojku, košarku, rukomet, pet otvorenih i jedan zatvoren bazen. Za ljubitelje skijanja u Košutnjaku radi letnja i zimska ski-staza.
U podnožju brda, gde je nekada bilo lovište kneževske porodice Obrenović, nalazi se izvor Hajdučka česma.
Tašmajdan
Nalazi se između opština Palilula i Vračar. Oko njega se nalazi nekoliko poznatih ulica u Beogradu, Takovske, Ilije Garašanina, Beogradske i ulice Bulevara Kralja Aleksandra. Njegova važnost za srpsku istoriju ogleda se u tome što je ovde 1830. godine čitanjem sultanovog hatišerifa proglašena unutrašnja nezavisnost Srbije.
Nekada je ovde bio kamenolom, po čemu je i dobio ime. Tašmajdan je turska reč za kamenolom (tur. taş, kamen i meydan, mesto gde se vadi kamen, rudnik). Jedno staro svedoćenje kaže da se „može slobodno reći da su u Beogradu sva stara zdanja ozidana ovim ovde vađenim kamenom“.
U katakombama nastalim posle vađenja kamenih blokova, dugo su bila skladišta municije i vojni magacini, a služile su i kao skloništa i zavojišta za ranjene vojnike.
Posle Drugog svetskog rata je odlučeno da se na gornjem platou uredi park, a u prostoru kamenoloma stadion. To je urađeno 1954. godine.
Stadion površine 8.500 kvdratnih metara je renoviran 2016. godine, tako da sada može da primi 10.500 posetilaca. Ovde se na stadionu 2. oktobra 1971. uživo odigrala korida.
Ukoliko su vaš smeštaj Apartmani Beograd Vračar, Tašmajdan je nezaobilazna destinacija!
Manjež
Još jedan park koji ne smete zaobići ukoliko ste na Vračaru. Manjež spada u najstarije parkove, koji je nastao između sva svetska rata. Na staroj lokaciji Kraljevske konjičke garde 1931. godine. Na ovom mestu nalazi se i Jugoslovensko dramsko pozorište.
Park ima površinu od 26.457 metara kvadratnih i ukupno 253 stabala različite vitalnosti. U njemu je smešteno nekoliko važnih skulptura, kako komemorativnih tako i dekorativnih.
Pored JDP-a, u ovom parku nalaze se i Fakultet muzičke umetnosti, Studentski kulturni centar. U Manježu je u znak obeležavanja 200. godišnjice njegovog rođenja, otkrivena je bista Frederika Šopena, poljsko-francuskog kompozitora i pijaniste.
Park Ušće
Deo je naselja opštine Novi Beograd, koje se nalazi neposredno uz ušće Save u Dunav, po čemu je i dobilo naziv. Ovaj deo grada je nenaseljen i prekriven zelenim površinama, a u njemu se održavaju manifestacije, kao što su koncerti, festivali, auto-trke.
Zauzima oko 80 hektara počeo je sa uređenjem 2017. godine u saradnji sa danskim arhitektom Janom Gelom. Park „Ušće“ napravljen je od Brankovog mosta do hotela Jugoslavija. Ovde se nalazi i prvi skejt park u Beogradu i Srbiji.
Novi Beograd je grad u gradu, i ukoliko izaberete smeštaj ovde nećete požaliti jer imate sve na odhvat ruke, uključujući i park, kako biste proveli kvalitetno vreme uz reku. Apartmani i Stan na dan Novi Beograd, pružiće vam potreban komfor bilo da dolazite poslovno ili privatno.
Beogradski parkovi predstavljaju bitan deo njegove istorije. Pored toga što su pluća grada, mesta su na kojima se odigravaju bitni trenuci u žvotima ljudi. U parkovima neko načini prve korake, nauči da vozi bicikl, provodi pauze od učenja ili posla. Parkovi sadrže delić duše svake osobe koja je u njima bila, te su zato neizostavni deo svakog grada.
