Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je rekao, povodom zahteva Evropske komisije da se ograniči korišćenje plastičnih kesa radi smanjenja zagađenja, da će Srbije smanjiti upotrebu plastičnih kesa na 90 po osobi godišnje do kraja sledeće godine.
To ne može da se uradi ranije, jer je potrebno vreme da se iznađu najbolja rešenja, naveo je Trivan.
Goran Trivan navodi da su u Ministarstvu počeli razgovori na tu temu, da su pokrenuti i razgovori sa nekim od trgovinskih lanaca, kako bi se u obzir uzeli svi uslovi i napravila računica oko zamene pet ambalaže i plastičnih kesa biorazgradivim materijalima.
U Srbiji već postoji dobar deo trgovina koje već prodaju kese od razgradivog materijala, vode se brojne kampanje da korisnici plastične kese zamene platnenim torbama, što je, po mišljenju Trivana, najbolje rešenje za sve one koji brinu o zaštiti životne sredine.
Podaci govore da se godišnje u Srbiji potroše dve milijarde kesa, odnosno da stanovnik Srbije upotrebi 300 kesa godišnje,za razliku od Nemca koji iskoristi 60.
Promeniti svest potrošača
Na zemlji se svakog minuta proizvede milion plastičnih kesa, a kako bi se smanjila količina plastičnog otpada, Evropska komisija je u januaru donela Stategiju o plastici koja predviđa znatno smanjenje upotrebe plastičnih kesa.
Jedna od mera je njihova naplata, zbog čega je znatno smanjena upotreba kesa.
Plastične kese koristimo nekoliko minuta, a za njihovu razgradnju potrebno je više stotina godina. Zato što zagađuju životnu sredinu, proizvođači i uvoznici moraju da plate naknadu čiji iznos zavisi od toga da li su biorazgradive.
“Evropska Agencija za životnu sredinu smatra da je uvek najveći problem navika potrošača i zato je važno raditi na promeni svesti. Ono što trenutno radi RS to je da kompanije koje emituju kese na teritoriji Srbije sa biorazgradivim materijalima plaćaju naknadu i do 20 puta manju”, kaže direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.
Prošle godine u komunalnom otpadu završilo je više od 7.000 tona kesa, a od te količine 97 procenata čine kese koje su biorazgradive.
“Problem je u tome što se ne zna kad se ona razgradi šta se dešava sa tim aditivima, da li oni idu u zemlju, da li idu u vodu itd. Sada su se trenutno pojavili i novi materijali, prirodni materijali na bazi skroba proizvedenog iz kukuruza od kojeg se proizvodi granulat za plastične kese”, objašnjava Dragan Stevanović iz Udruženja za hemijsku i gumarsku industriju, PKS.
Ni proizvodnja papirnih kesa nije dobro rešenje jer uništava prirodu zbog masovne seče drveća.
