Zanimljivosti koje možda niste znali o Egiptu

Na zapadu se graniči sa Libijom, na jugu sa Sudanom, na severu sa Sredozemnim morem, dok na istoku s Izraelom i Gazom. Egipat je poznat po svojoj antičkoj civilizaciji i po nekim poznatijim svetskim spomenicima.

•  Oblik drevnih egipatskih piramida, veruje se, inspirisan je širenjem sunčevih zraka.
•  Egipat je najmnogoljudnija arapska zemlja.
•  Faraon Pepi II, koji je vladao u trećem milenijumu pre nove ere, vladar je sa najdužim stažom u istoriji, pošto je na tronu sedeo rekordne 94 godine. Kralj je postao u svojoj šestoj.
•  Isti faraon Pepi II navodno je oblagao robove medom kako bi oterao muve od sebe.
•  Egipatska zastava slična je zastavama Sirije, Iraka i Jemena. U pitanju je zastava arapskog oslobođenja: crvena boja predstavlja krvavu borbu protiv represije, crna predstavlja represiju, a bela svetlu budućnost. U sredini se nalazi zlatni Saladinov orao.
•  U proseku samo 2,5 kubna centimetra kiše godišnje padnu na Egipat.
•  Egipatska istorija se smatra da je počela 3200. godine prije nove ere, kada je kralj Menes ujedinio Gornji i Donji Egipat.
•  99 odsto populacije ove države živi na 5,5 odsto zemljišta.
•  Sa 83 miliona ljudi, Egipat je 16 najmnogoljudnija zemlja sveta.
•  Temperatura unutar Keopsove piramide u Gizi jednaka je prosečnoj temperaturi na Zemlji: 20 stepeni Celzijusa.
•  Egipćani nisu mumificirali samo ljude, već i životinje. Tako je pronađeno nalazište sa četiri miliona mumificiranih ptica ibisa.
•  Žene u Starom Egiptu su imale veća prava nego u drugim državama tog vremena. Mogle su da poseduju imovinu, vode svoje poslove i iniciraju razvod. Žene iz bogatih porodica su mogle da postanu doktori ili sveštenice. Postojale su i samostalne faraonke.
•  U Starom Egiptu šminkali su se i muškarci i žene, a verovalo se da šminka ima magične moći isceljenja.
•  Hleb je za drevne Egipćane bio najbitnija hrana, a pivo najbitnije piće. U grobnicama su sa preminulima često ostavljani i minijaturni modeli pivara kako bi pokojnik imao dovoljno piva u zagrobnom životu.
•  Hijeroglifi su nastali oko 3000. godine p.n.e., a postoji više od 700 simbola. Oni su se koristili samo za obredne i zvanične stvari, dok se u svakodnevnom životu koristilo pismo po imenu “hijeratik”, a kasnije je nastalo i pismo “demotik”.
•  Stari Egipćani su poštovali više od hiljadu različitih bogova i boginja. Najbitniji je bio Ra, bog sunca.
•  12 odsto egipatske radne snage danas zaposleno je u turizmu.
•  Egipat je 30. zemlja na svetu po teritoriji koju zauzima.
•  Egipćani su izmislili časovnik i prvi su imali godinu koja je trajala 365 dana.
•  Egipćanin Imhotep je poznat kao prvi lekar, prvi inženjer i prvi arhitekta u istoriji.
•  “Mat” je bila najviše cenjena; ova reč označava dobrotu, poštenost i pravednost. Tako se zvala i boginja istine koja je vagala sve Egipćane nakon smrti.
•  Riječ “faraon” je nastala prvobitno kao nadimak za kralja, a znači “velika kuća”, pošto se verovalo da je telom vladala zapravo kuća u kojoj stanuje bog.
•  Keopsova piramida ima otvore koji su upereni u sazvježđe Orion kako bi duh vladara mogao da odleti pravo prema bogovima.
•  Najstarije sačuvano delo iz matematike je delo staroegipatskog pisara Ahmesa napisano oko 1650. godine p.n.e.
•  Najstarija smrtna presuda zabeležena je u Egiptu 1500. p.n.e., kada je tinejdžer bio osuđen na samoubistvo ili otrovom ili ubadanjem nožem u stomak, zbog praktikovanja magije.
•  Graditelji egipatskih grobnica su živeli u posebnim dobro čuvanim selima, i vodilo se računa da su dobro hranjeni, jer je njihov posao bio izuzetno važan.
•  Najstarija zabeležena mera težine je staroegipatska beka, koja se koristi i danas.
•  Sfingin nos je verovatno slomio islamski klerik Saim al-Dar, koji je u 14. veku obešen zbog vandalizma.
•  Istoričari smatraju da su stari Egipćani prije oko 4.000 godina bili prvi koji su uspešno hiruški ušivali rane.
•  Berlinski papirus sadrži dokaz o prvom testu na trudnoću u istoriji, koji se obavio 1800. godine pre nove ere.
•  Sfinga je najveća monolitna statua na svetu i veruje se da predstavlja Kefrena, sina Keopsovog. Sfinge generalno, veruje se, čuvaju grobnice.
•  Neke egipatske grobnice su imale toalete.
•  Kleopatra nije bila rodom Egipćanka, već Grkinja. Pripadala je dinastiji Ptolomejida, koja je na tron u ovoj zemlji sela nakon što je njihov osnivač i general Aleksandra Velikog, Ptolomej I Soter, osigurao sebi vlast u dolini Nila.
•  Egipćani su piramidu zvali “mer”, ali etimologija ovog izraza nije poznata. Reč “piramida” je od grčkog “piramis” – u pitanju je bio kolač u ovom obliku.
•  Kada bi Keopsovu piramidu isekli na kocke od 30 kubnih centimetara, bilo bi ih dovoljno da se opaše Mesec tri puta.
•  Najstarija haljina na svetu je iz Egipta i stara je 5.000 godina.
•  Drevni stanovnici ove zemlje znali su za Merkur, Veneru, Saturn, Mars i Jupiter, i dali su im imena povezana sa njihovim najbitnijim bogovima.
•  Egipćani  su toliko pouzdano čuvali izveštaje o plavljenju Nila da današnji naučnici koriste njihove podatke kako bi bolje shvatili kišne obrasce.
•  Pošto hijeroglifi nemaju samoglasnike, nikada nećemo znati kako su Stari Egipćani izgovarali svoje reči.
•  Inače reč “hijeroglif” dolazi od od grčkih reči “hijeros + glife”, odnosno “sveto + pisanje”.