Upis u srednju školu je ozbiljan zadatak, bez obzira da li se radi o osnovcu ili punoletnoj osobi. U mnogim državama je upravo srednjoškolsko obrazovanje najniži stepen obrazovanja koje bi svaki pojedinac trebalo da ima.
Pored redovnog pohađanja srednje škole, sve je dostupnije i traženije vanredno školovanje. Ako je i bilo nekada vandredno školovanje, više nije tabu.
Bez obzira da li školu pohađate redovno ili vanredno, krajnji cilj jeste osposobljavanje za dalje školovanje, stručno usavršavanje ili zaposlenje.
Koje surazlike između redovnog i vanrednog školovanja
Glavna razlika između redovnog i vanrednog školovanja jeste u organizacijiškolske godine i školskih obaveza.
Redovni učenici su u obavezi da redovno pohađaju odeljensku nastavu. Odeljenja po pravilu broje oko 30 učenika. Pored redovne nastave, učenici su u obavezi da rade domaće zadatke, rešavaju testove, bore sa pismenim i usmenim zadacima.
Za razliku od redovnih učenika koji ne mogu da biraju kada će biti ocenjivani, jer je tempo rada koji profesor zadaje isti za sve, vanredni učenici mogu da biraju. Vanredni učenici ne moraju da pohađaju klasičnu nastavu, nemaju obaveze kao redovni učenici, a svaki predmet polažu kao ispit.
Koncept vanrednog školovanja zapravopodseća na studiranje – postoje konsultacije sa profesorima, moraju se poštovati rokovi prijavljivanja i polaganja ispita. Međutim, vanredni učenici su u obavezi da pohađaju praktičnu nastavu, kao i redovni. Od vanrednih učenika se očekuje da prilože profesoru dokaz o uspešno završenoj praksi.
Vladanje učenika tokom vanrednog školovanja se ne ocenjuje.
Ukoliko ima preko 20 godina, vanredni učenik nije u obavezi da polaže ispit iz fizičkog vaspitanja.
Ko sve može da upiše vanredno školovanje
Vanredno školovanje mogu da upišu sva lica starija od 17 godina koja su završila osnovnu školu.Osnovac koji želi da postane vanredni učenik,morao bi prvo redovnoda završiprvi i drugi razred srednje škole.
Vanredno školovanje mogu da imaju i lica mlađa od 17 godina, ali samo ukoliko dokažu da zbog bolesti, hendikepa ili nečeg trećeg nisu u mogućnosti da redovno pohađaju nastavu.
Ako devojka ispod 17 godina ostane u drugom stanju, može da postane vanredni učenik i nastavi tako svoje školovanje.
Osobe koje dožive saobraćajnu nesreću ili su nekim drugim nemilim povodom sprečene da budu redovni učenici, takođe imaju pravo na vanredno školovanje.
Ukoliko neko živi daleko od srednje škole i nije u mogućnosti da redovno pohađa nastavu, ima pravo na vanredno školovanje.
Deca koja su talentovana i uspešna u sferi sporta, nauke ili umetnosti, takođe imaju pravo na vanredno školovanje.
Koje su prednosti vanrednog školovanja
Glavna prednost vanrednog školovanja jeste mogućnost pojedincada svoje školske obaveze organizuje prema sebi.
Mnogi imaju porodične ili poslovne obaveze koje im ispunjavaju dan, tako da bi redovno školovanje bilo nemoguća misija. Drugi pak mogu da višak slobodnog vremena posvete nekom hobiju.
Nema redovnih, dosadnih časova, već pripremna nastava i konsultacije sa profesorima.
Od kako je internet zašao u sve pore savremenog društva, vanredni učenici u dogovoru sa profesorima mogu da zakažu onlajn (online) konsultacije. Ovakav vid komunikacije je naročito dobrodošao ljudima koji su slabo pokretni ili nepokretni.
Zašto se odrasli vanredno školuju
Srednju školu ne završavaju samo maloletnici, već i odrasli, a razloga je nekoliko:
- Završavanje započetog školovanja
- Specijalizacija
- Dokvalifikacija
- Prekvalifikacija
- Sticanje stručne osposobljenosti
Svi navedeni razlozi uglavnom imaju veze sa željom pojedinca da nađe bolji i plaćeniji posao bilo u Srbiji ili inostranstvu. Ljudi se prilagođavaju potrebama tržišta rada i vrlo često vanredno završavaju smerove koji im ne bi pali na pamet dok su bili deca.
Savremeno tržište rada je nemilosrdno.Često se dešava da ljudi sa fakultetskom diplomom ne mogu da nađu posao, te se vraćaju srednjim stručnim školama.
Završavanje započetog školovanja
Ukoliko neko prekine redovno srednjoškolsko obrazovanje, može da nastavi školovanje kasnije kao vanredni učenik. U tom slučaju, direktor škole određuje da li osoba mora da polaže dopunske ispite kako bi mogla da upiše godinu.
Ukoliko se savremeninastavni plan podudara sa nastavnim planom iz prošlosti, onda nema potrebe za dopunskim ispitima.
Dokvalifikacija, prekvalifikacija i sticanje stručne osposobljenosti
Nije ni malo lako biti pubertetlija. Od deteta se očekuje da zna šta hoće, koju srednju školu želi da upiše, šta da bude kada odraste. Sasvim je normalno dadete na pragu odrastanja luta u želji da se pronađe.
Ljudi neka svoja interesovanja i talente otkrijuu kasnijim godinama, čak i po završetku studija.U želji da svoj talenat i interesovanje prodube, a da ne potroše godine studirajući, ljudi se vraćaju srednjim školama.
Postoje srednje stručne škole koje organizuju nastavu za sticanje stručne osposobljenosti u trajanju do godinu dana.
Prekvalifikacijom se naziva polaganjerazlike ispita između upisanog i željenog smera u srednjoj školi. Cilj prekvalifikacije je menjanje struke.
Dokvalifikacija jeste podizanje kvalifikacija sa III stepena na IV odnosno sa IV na V stepen.
Praksa je pokazala da dokvalifikaciju i prekvalifikaciju organizuju stručne škole koje pružaju znanje i diplomu koja je tražena na tržištu rada.
Specijalizacija
Specijalizacija nije ništa drugo do podizanje kvalifikacija sa IV na V stepen srednje stručne spreme. Osoba može da upiše specijalizaciju ukoliko ima završenu srednju školu, ali i radno iskustvo iz struke.
U slučaju specijalizacije, sve mora da se podudara – diploma, znanje i iskustvo.
Upis na vanredno školovanje
Da bi se upisalo vanredno školovanje, treba ispoštovati određenu proceduru i priložiti traženu dokumentaciju.
Oni koji žele da upišu prvu godinu srednje, moraju da imaju završenu osnovnu školu. Bez obzira što planiraju da budu vanredni učenici, uobavezi su da polažu prijemni ispit za upis u željenu srednju školu.
Ukoliko se nastavlja započeto školovanje, obavezno je priložiti svedočanstvo sa ocenama poslednje završene godine. U slučaju prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije, treba priložiti diplomu srednje škole.
Pored diplome i svedočanstva, treba priložiti izvod iz matične knjige rođenih i državljanstvo.
Da li se vanredno školovanje plaća
Vanredno školovanje se plaća u većini slučajeva. Ne plaća se ukoliko se radi o deci koja fizički nisu u mogućnosti da redovno pohađaju nastavu ili talentovanoj deci. U tim slučajevima je potrebno dostaviti saglasnost ministra.
Dokazano je da su obrazovanje i stručnost pri obavljanju posla jako bitni, kako za pojedinca, tako i za čitavo društvo.
Iz potrebe da znanje iz raznih oblasti bude dostupno svima, nastalo je vanredno školovanje.Vanrednim školovanjem su se mnogima otvorila vrata za boljim životom, jer i dalje važi pravilo da bez znanja nema imanja.
