Vakcina protiv korona virusa trenutno se nalazi u drugoj fazi testiranja. Isprobana je na 1.077 dobrovoljaca, na Oksfordu.
Vakcina protiv korona virusa izaziva burne reakcije javnosti. Mišljenja su podeljena, deo se protivi vakcinaciji, a deo smatra da bez vakcine neće biti normalnog života. Ipak, na vakcini se radi, a na univerzitetu Oksford nedavno je sprovedena druga faza testiranja.
Naučnik i mikrobiolog Univerziteta Vorik, bosanski državljanin Branko Rihtman, jedan je od 1.077 dobrovoljaca koji su učestvovali u ispitivanju vakcine protiv korona virusa.
„Prvo sam se javio preko online formulara na kojem su tražili dobrovoljce za drugu fazu ispitivanja vakcine. Nakon nekoliko dana pozvali su me iz bolnice u kojoj se obavlja istraživanje. Tu su mi postavili nekoliko pitanja: koliko imam godina, zdravstveno stanje, čime se bavim, koliko često dolazim u kontakt s ljudima… Posle par dana opet su me pozvali i rekli da su me odobrili za učestvovanje, ali da moram da dođem u bolnicu kako bi proverili imam li antitela. Dakle, zanimalo ih je da li sam već bio izložen virusu (oni koji jesu, ne mogu primiti vakcinu), zatim su mi uzeli krv, napravili test, dobili negativne rezultate i pozvali me da primim vakcinu“, priča Rihtman za portal „Radiosarajevo.ba“.
Ističe da je ta vakcina zapravo kao i svaka druga.
„Vakcinu su mi dali u rame leve ruke, zadržali me kako bi videli da li ću dobiti neke nuspojave. Sve je bilo normalno. Nakon primljene vakcine svake nedelje uzimam sam sebi bris i šaljem na proveru. Reč je o poznatom PCR testu koji proverava da li sam zaražen“, objašnjava on.
Kako kaže, nakon 30 dana, tri, šest i 12 meseci uzeće mu ponovo krv i proveriti antitela. Rihtman akcentuje da se odlučio na ovaj korak isključivo jer veruje da se nećemo vratiti u normalno stanje bez vakcine.
„Vakcina je neophodna. Kao što vidite, ovaj virus neće sam od sebe otići. Stalno se vraća, a ljudi ne mogu biti zatvoreni u kući, beskonačno dugo. Tako da, bez vakcine nema povratka u normalan život“, zaključuje Rihtman.
On kaže da bi ova specifična vakcina trebalo, prema dosadašnjim rezultatima i brzini kojom se stvari kreću, da bude dostupna na jesen.
„Svima je cilj da se to uradi što pre kako bi ljudi mogli da se vakcinišu i počnu da se vraćaju u normalan život pre sezonskog gripa koja kreće na zimu. To će nam samo dodatno stvoriti opterećenje na zdravstvene ustanove. Smatram da je svima u interesu da se to što pre i što sigurnije desi, a to je kraj septembra, početak oktobra“, otkriva za „Radiosarajevo.ba“ ovaj stručnjak iz Bosne i Hercegovine.
Izvor: Luftika
