Kampanja “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” saopštila je da je informisanje građana o zagađenju vazduha nepotpuno, nedovoljno razumljivo i često zakasnelo.
“Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” u svom saopštenju ističe da su državne i lokalne samouprave dužne da u svakom trenutku omoguće građanima pristup informacijama o zagađenosti vazduha. Kako kažu, ti podaci moraju da budu pravovremeni i lako dostupni, a prikaz razumljiv.
“Pritisak javnosti ostaje ključan za unapređivanje sistema merenja i ostvarivanje prava na obaveštenost o nivou zagađenja. To je jednako važno kao izveštavanje o vremenskim nepogodama”, navodi se u saopštenju.
Građani imaju pravo da znaju kolika je zagađenost vazduha i da budu obavešteni o svakoj promeni, saopštila je kampanja.
Naglašavaju da lokalne i državne institucije moraju pravovremeno da ih obaveštavaju isto kao kad se desi da se pogorša kvalitet vode u vodovodu ili se pojača sunčevo ultraljubičasto zračenje.
Ujedinjeni Balkan navodi da i pored znatnih pomaka od početka uspostavljanja mreže mernih stanica za kvalitet vazduha, nije pokriveno dovoljno teritorije.
“Čak i u urbanim sredinama nedostaju informacije o nekim zagađivačima. Naročito o najsitnijoj prašini kategorije PM 2,5, a ona je jedna od najopasnijih materija. Podaci s mnogih stanica objavljuju se sa zakašnjenjem. Za stanovništvo su relevantni jedino ukoliko se vide svakog sata”, dodaje se.
U najvećem mraku su stanovnici ređe naseljenih oblasti i ljudi koji nemaju pristupa internetu.
“Kad ne bi bilo popularnih sajtova i mobilnih aplikacija na kojima u realnom vremenu možemo da pratimo podatke sa skoro svih stanica po svetu, stanovnici mnogih gradova bi morali da se oslone na veb stranice lokalnih ustanova. Tu informacije još uvek često kasne. Takođe, nisu prikazane na način da se lako razumeju”, navodi se u saopštenju.
Kampanja ističe da skoro sva odgovornost za sisteme merenja zagadjenosti i obaveštavanja javnosti leži na vladama država regiona.
“Centralne vlasti imaju moć i kapacitet da unaprede saradnju i koordinaciju sa nižim nivoima uprave i omoguće razmenu informacija. Njihovo je i da bolje organizuju održavanje stanica i uključe više njih u evropski sistem”, dodaje se.
Većina zemalja regiona nema precizan popis izvora i količine emisija zagadjujućih materija. Bez toga i ozbiljnih ulaganja u merne stanice ne mogu se donositi prave mere za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Podseća se i da su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija u novembru 2020. godine potpisivanjem Sofijske deklaracije prihvatili Zelenu agendu za Zapadni Balkan. Ona utvrđuje obaveze država regiona da poboljšaju merenje i izveštavanje i otvara put ka sredstvima za finansiranje iz Evropske unije.
Kampanja “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” inicijalno je pokrenuta od strane Evropskog Fonda za Balkan u partnerstvu sa drugim organizacijama iz regiona.
Izvor: Beta
