Da li ste ikada bili u prilici da se susretnete sa konceptom testa samostalnsoti za preduzetnike? Ukoliko se bavite preduzetništvom, postoji velika verovatnoća da jeste.
Međutim, za one koji možda nisu upućeni u ovaj koncept, a razmišljaju o započinjanju sopstvenog biznisa, važno je razumeti da test samostalnosti može odigrati odlučujuću ulogu. Ovaj test predstavlja bitan instrument koji služi za procenu vaše samostalnosti kao preduzetnika ili, u nekim slučajevima, signalizira da biste mogli nehotice biti kategorisani kao zaposleni.
U ovom članku ćemo razmotriti kako uspešno proći test samostalnosti za paušalno oporezovane preduzetnike, objasniti značenje pojma samostalnosti u svetu poslovanja i razjasniti ko se sve može naći u situaciji da prođe kroz ovaj test.
Koja je uloga testa samostalnosti u poreskoj regulativi?
Test samostalnosti predstavlja instrument kojim se država služi da bi ograničila zloupotrebu sistema za registraciju preduzetnika, posebno onih koji su na paušalnom oporezivanju, a zapravo bi trebalo da budu u radnom odnosu, čime bi bili obavezni na uplatu većih poreza i socijalnih doprinosa.
Glavni motiv za angžovanje preduzetnika umesto klasičnog zapošljavanja krije se u ekonomskim benefitima za poslodavce. Takav način rada omogućava poslodavcima da se oslobode odgovornosti za uplatu kompletnih iznosa doprinosa za socijalno osiguranje i poreza na dohodak, koje bi inače bili dužni da plate za svoje radnike.
Tačnije, kada poslodavci koriste usluge preduzetnika, ovi poslednji izdaju fakture za svoje usluge umesto da dobijaju standardnu platu. Zbog toga preduzetnici uplaćuju doprinose na smanjenu osnovicu – obično na osnovu fiksnog paušalnog iznosa – umesto na celokupnu zaradu, što za njih predstavlja znatno manje ekonomsko breme.
Uvod u test samostalnosti
Test samostalnosti predstavlja merilo veze između preduzetnika i njegovog primarnog klijenta s ciljem utvrđivanja da li preduzetnik operiše nezavisno ili je njegova aktivnost tesno vezana za tog klijenta.
Ovaj postupak ocenjivanja je relevantan za preduzetnike koji vode poslovne knjige i paušalce, s obzirom na to da rezultati procene imaju značajan uticaj na oporezivanje dohotka preduzetnika.
Kriterijumi za procenu testa samostalnosti
Započet 1. januara 2020., proces se oslanja na devet pažljivo definisanih merila. Među njima su samostalnost u određivanju radnih sati, sposobnost obezbeđivanja vlastitog radnog prostora, finansijska samostalnost u nabavci opreme, i dobijanje većine prihoda od jednog klijenta. Ovi kriterijumi su osmišljeni da precizno odrede nivo nezavisnosti preduzetnika.
Uslovi za ostvarivanje samostalnog statusa
Za postizanje statusa samostalnog preduzetnika, pojedinac mora ispuniti najmanje pet od navedenih uslova. Primera radi, ukoliko poslodavac određuje šestočasovni radni dan, pruža radni prostor i neophodnu opremu kao što je laptop, a osoba je angažovana kod istog poslodavca više od šest meseci sa 75% prihoda koji dolaze od njega, može se smatrati da preduzetnik nije u potpunosti samostalan u obavljanju svojih profesionalnih dužnosti.
Tumačenje kriterijuma u praksi
U praksi, interpretacija navedenih merila može varirati zavisno od specifičnosti poslovnog modela preduzetnika i industrije u kojoj se nalazi. Na primer, u IT sektoru, fleksibilnost i sposobnost rada sa različitih lokacija mogu uticati na percepciju samostalnosti, kao i način na koji je ugovorena novčana naknada preduzetnika.
Posledice neispunjenja uslova
Neispunjenje uslova za samostalnost nosi sa sobom ozbiljne posledice, uključujući povećane poreske stope i doprinose na prihode ostvarene u zavisnom odnosu. Stoga je od od velike važnosti da preduzetnici razumeju kriterijume procene i adekvatno prilagode svoje ugovore i poslovne prakse kako bi osigurali svoju samostalnost.
Kako proći test samostalnosti?
Za uspešan prolazak kroz test samostalnosti, važno je da se detaljno oceni svaki segment vaših kvalifikacija i da se realno odredi da li zadovoljavate postavljene uslove. Nakon ove analize, trebalo bi da optimizujete svoje veze sa klijentima i da se opremite ubedljivim materijalom koji će potkrepiti vaše pozicije i omogućiti efektivnu odbranu pred poreskim autoritetima.
Zaključivanjem ugovora sa klijentima, jasno utvrdite detalje vaše radne saradnje, uključujući samostalnost u određivanju radnih sati, korišćenje poslovnih prostora, opreme i alata. Najbitnije je da imate dokumentaciju kao dokaz, poput interne korespondencije i računa.
Budite u toku sa prihodima od svakog klijenta, kako biste osigurali da ne zavisite previše od jednog izvora, odnosno da ne prelazi 70% vaših ukupnih prihoda. Vaši ugovori bi takođe trebalo da garantuju slobodu pružanja usluga za više klijenata.
Konsultovanje sa stručnjacima iz oblasti poreskog prava je neizostavno, bilo da vam treba advokat Novi Sad, Subotica, Beogradu, Kragujevac ili bilo gde u Srbiji. Oni će vam pružiti neprocenljive savete i uputstva za siguran prolazak kroz test samostalnosti.
Ukoliko Poreska uprava Srbije zaključi da preduzetnik ne obavlja svoju delatnost samostalno, to povlači za sobom oporezivanje prihoda kao “ostali prihodi” sa porezom od 20% na bruto iznos računa, plus obavezni doprinosi.
Ako preduzetnik već ima status zaposlene osobe i po tom osnovu je osiguran, dužan je da uplati samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
Zavisno od toga da li je klijent iz Srbije ili inostranstva, postoje dve situacije za preduzetnike:
- Kada je klijent domaća kompanija, ona preuzima obavezu plaćanja poreza i doprinosa kroz sistem oporezivanja po odbitku.
- Kada je klijent strana kompanija, preduzetnik je taj koji mora da se postara o uplati poreza i doprinosa.
Za preduzetnike koji vode poslovne knjige i suoče se sa potrebom plaćanja ovog poreza, važno je shvatiti da se uplaćeni iznos državi ne smatra delom redovnih poslovnih prihoda, što znači da ne utiče na porez na ukupnu zaradu.
Za one koji plaćaju porez na paušalnoj osnovi, pravila su slična. Plaćanje dodatnog poreza zbog ocene da poslovanje nije samostalno ne ulazi u godišnji limit od šest miliona dinara za paušalno oporezivanje, te tako ne utiče na osnovnu poresku obavezu prema državi.
Iako može delovati kao nepoželjan dodatni izdatak, ovaj porez ne menja iznos poreza koji se inače plaća na većinu prihoda, omogućavajući planiranje finansija bez brige o nepredviđenim troškovima koji bi mogli da naruše ukupnu poresku situaciju.
