Dimitrije Milenković (Niš, 1935 – Niš, 2025), pesnik, esejista, kulturni poslenik, preminuo je u četvrtak 30. januara, u devedestoj godini života. Odlazak zaslužnog građana Grada Niša, pesnika aristokratskog izgleda i manira, čoveka i liričara meke puti, ostaviće nenadoknadivu prazninu u niškom i u srpskom književnom sazvežđu.
Ugašena je još jedna zvezda iz znamenite pesničke generacije ponikle u niškoj gimnazijskoj literanoj družini Njegoš, pored Branka Miljkovića, Luke Prošića, Vidosava Vice Petrovića, Gordane Todorović, Radoslava Vojvodića, Dimitrija Tasića… I u noći, sa vidikovca njegovog doma, iznad Svetinikolske crkve, sa prozračne uzvisine nad samim gradom, rasprskavaju se po nebu njegove pesme kao metafore, u ovoj slobodnoj interepretaciji Brankovog stiha iz čuvene Balade, koju je pesnik Dimitrije naizust često izgovarao.
Diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je kao novinar, zatim kao glavni urednik Glasa omladine; bio je urednik kulturne rubrike Narodnih novina u Nišu, direktor Izdavačke kuće Gradina, upravnik Narodnog pozorišta u Nišu i predsednik Odbora Skupštine grada Niša za međunarodnu saradnju. Pisao je poeziju, prozu i eseje; objavljivao u listovima i književnim časopisima; prevođen je na jedanaest jezika i zastupljen u brojnim antologijama kod nas i u svetu.
Objavio je knjige poezije: Pripitomljena svetlost (1964), Kopna (1972), Glas prijatelja (1974), Soneti o Naisi (1979), Osmeh je najdraži gost (1980), Srce spavača (1985), Potop i nebesa (1988), Bez Noja (1990), Senza Noe (na italijanskom, 1990), Povratak u Naisu (1991), Jezgro (1995), Taloženje smisla (1999), Ushit i san (2003), Iz dubokog sveta (2008), Veliko jutro ljubavi (2015), Darodavac uspomena (2017).
Jedan je od priređivača Sabranih dela Branka Miljkovića (1972), a priredio je i antologije: Pesme sa krila zore (1979), Krila zvezda (1981), Ljubavni poziv nepostojećem (1983), Čekam svoju zvezdu (najlepše pesme učenika niških osnovnih škola, 1996), Pohvala svetu (izbor ranih pesama Branka Miljkovića, 1994), Sve što cveta (antologija poezije za decu, 1996), Svetlost uznesenja (antologija svetske i srpske duhovne poezije, 2008).
U njegovoj stvaralačkoj bibliografiji nalaze se i knjige: Stevan Sremac i stari Niš (2017), Branko Miljković – sudbinski glas pesnika (nastala od kolumni objavljivanih u listu Politika, 2020), Jezik bogova – Sa pesnicima vekovima (2022), kao i knjiga Sićevačke vizije (1995), posvećena petogodišnjnici održavanja sićevačke kolonije.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada poput Oktobarske nagrade grada Niša (1973), Zlatne medalje Evropske akademije umetnosti, dveju nagrada za kulturni događaj godine, Nagrade Zlatni znak Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Nagrade „Dragojlo Dudić” i mnogih drugih. Na otvaranju međunarodne 33. Književne kolonije Sićevo, 17. septembra 2024. godine, Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša uručilo mu je nagradu Sićevačke vizije za izuzetan doprinos ovoj značajnoj kulturnoj manifestaciji.
Prilikom susreta i književnih razgovora, često je ponavljao latinsku sentencu: ARS LONGA –VITA BREVIS! koja znači: Život je kratak – umetnost je večna, i ima velike istine u tom iskazu koji je za života potvrdio svojim delom, žaleći što ne može da stigne da sve napiše što je zamislio.
Sahrana Dimitrija Milenkovića će biti održana u ponedeljak, 3. februara, nakon opela koje je zakazano za 11:30 časova u hramu Vozdviženja časnog krsta na Novom groblju u Nišu.
TALOG I TRAG
Branku Miljkoviću
Na pragu sedme decenije
(Gde minuše godine?!)
U dnu životnog prtljaga
Vesna Sad otkriva talog ljubavi
Pisma nebesnici
Mladenačkom snu,
Neuzvraćenom zanos
Ledom okovana okna
Stud pozna
I pamćenje dotiče;
Pred vratima Kerber
Pozajmljuje ponoćni stih
Mrtvog srca,
Ali ostaju dubine.
Iz potonulih svetova
Pesnikov pogled
Nad svim stvarima.
(Zanos mladih godina, moj Bože)
Zapalivši vatre
Zahodio je pesnik
Rušeći srušivo sve,
Dodirivao kosmičku studen.
Saznajući kao se postaje golem
Ostavljao trgove bez spomenika,
Darovan sav pesmi
Koja vapi njegovu glavu,
Od magme, od opomena,
Znakova dalekih svetova.
Pesmu ljubavi, moj Bože,
dotiče bleda ruka,
Studena ruka žene.
