Spomenik Nišlijama obešenim od Turaka 1821.

spomenik nislijama

Spomenik Nišlijama obešenim od Turaka smešten je u centru Niša ispred tvrđavskog mosta.

Pravougaonog je oblika, sa nešto širim i profilisanim postoljem i piramidalnim završetkom, postavljenim na četiri niža stuba. Svojim arhaičnim oblikom i dimenzijama podseća na nadgrobne stele. Spomenik je izgrađen od belog kamena sa visokim kvadratnim postoljem i profilisanim pravougaonim stubom sa kupolicom i krstom na vrhu .

Spomenik Nišlijama

Spomenik je svečano otkriven 29. decembra 1913. godine na 35-tu godišnjicu oslobođenja Niša od Turaka i 1600 godišnjicu Milanskog edikta.

Podignut je na mestu na kojem su Turci obesili pokretače ustanka – na levoj obali Nišave, kod tvrđavskog mosta. Prenet je 1959. godine u Tvrđavu zbog izgradnje keja Živote Đošića. Vraćen je kod tvrđavskog mosta 1990. na dan oslobođenja Niša od Turaka 11. januara 1990.

Spomenikom je obeležena delatnost niške revolucionarne organizacije, stvorene 1821. godine pod uticajem grčkog ustanka protiv Turaka — Heterije. Koristeći pokret grčkog naroda za oslobođenje, niška tajna organizacija pripremala je ustanak u Nišu i na jugu Srbije.

Ustanike je predvodio niški vladika Milentije, koji je kontaktirao i sa niškim Ali-pašom, zapovednikom grada. Članovi pokreta su bili sveštenici, trgovci i zanatlije. Uspostavili su vezu sa Leskovcem, Vranjem, Vlasotincem i Pirotom.

Do ustanka nije došlo, jer je Sultan na vreme intervenisao, poslavši u Niš Husein pašu sa 5.000 Turaka. Husein paša je više od dva meseca vodio istragu o pripremama ovog ustanka. O rezultatima istrage u pismu beogradskom paši, od 28. jula 1821. godine, navodi da „pošto je najrevnosnije ispitao stvar, pogubljeni su pomenuti paša (Ali-paša), rečeni mitropolit (mitropolit niški Milentije), dvojica sveštenika i dva ćefira (nevernika), koji su bili uticajni ljudi u varoši“. Obesivši ovu šestoricu kod tvrđavskog mosta, na Vaskrs, 31. maja/12. juna 1821, Husein-paša je ugušio ustanak u začetku.

Pored Ali-paše, obešene su sledeće Nišlije i Nišavljani:

Vladika Milentije
prota Stojan Popović
sveštenik Đorđe Cincarin
bakalin Mladen Ovčarević
Golub Mutavdžija
Radisav Ekmekdžibaša (starešina hlebarskog esnafa)

Obešeni su bili sve „prvi ljudi i u Nišu i u okrugu i po imućstvu i po uvaženju“. Pored toga tada je u Nišu uhapšeno i zatvoreno oko dve stotine Nišlija, a postojale su i glasine o potajnim turskim egzekucijama i nestanku mnogih ljudi.

Bugarske okupacione vlasti u Nišu izmenile su značenja spomenika dodavanjem ploče na kojoj je stajalo da je spomenik podignut u slavu „pet Bugarina iz Niša“. U jednom istorijskom trenutku spomenik je privremeno dobio novo značenje i: postao simbol otpora bugarskih hrišćana protiv islamsko-turske vlasti. Po završetku Prvog svetskog rata, spomeniku je vraćen prvobitni izgled spomenika, sa inicijalnim natpisom.

Spomenik pripada korpusu javnih nacionalnih spomenika nastalih tokom 19. i u prvim decenijama 20. veka na teritoriji Srbije koji se posvećuju važnim istorijskim događajima i herojima.

Za Niš i njegovu okolinu spomenik je značajan dokument borbe Nišlija protiv Turaka, jer obeležava početak organizovanog otpora juga Srbije za oslobođenje…

Izvori / Istorija Niša I  Gradina i Prosveta  Niš  1983
            Borislav Andrejević “Spomenici Niša”  Prosveta  Niš  2001
            Niški Vesnik
            Wikipedia
Za Naissus.info priredio Milan Novaković