Institut „Niška Banja“ obeležio je danas 25. godišnjicu Svetskog dana srca, pod sloganom „Sačuvajmo svaki otkucaj“. Tom prilikom fizioterapeuti Instituta pokazali su vežbe za kardiovaskularne bolesnike. Ukazano je i na faktore rizika, ali i istaknuto da se mogu smanjiti svakodnevnom šetnjom i fizičkim aktivnostima.
Želja je, kako kažu u Institutu “Niška Banja” da poboljšaju zdravlje srca i učine da svako može da dobije negu koja spasava život svuda u svetu.
Dejan Petrović pomoćnik direktora Instituta kazao je da je razlog obeležavanja da ukažu sugrađanima da su kariovaskularne bolesti danas “najveći ubica u svetu”, i da je cilj da pacijentima skrenu pažnju na primarnu prevenciju i ukazažu na faktore rizika.
Kazao je i da sve više mladih ljudi javlja sa ozbiljnim kardiovaskularnim bolestima, da je većina faktora rizika genetika, na koju se teže može uticati ali i način života, poput, ishrane, stresa, pušenja, loša kontrola drugih fakrora rizika poput hipertenzije, dijabetesa koji utiču na pojavu kardiovaskularnih bolesti.
“Svima nam je dostupna fitička aktivnost i njen značaj je uvek pozitivan u smanjenju faktora rizika, 35-40 minuta umerene šetnje 4-5 puta nedeljno, je svima dostupno pa možemo uz jednu umerenu disciplinu da smanjimo faktore rizika”, napomenuo je Petrović.
Cilj obeležavanja u Institutu, kako je rekao, je upravo da se ukaže na sve faktore rizika i kako uz umerenu disciplinu može da se smanje rizici od obeljevanja.
Zato svakog 29. septembra obeležavaju Svetski dan srca kako bi podigli svest o KVB i važnosti da svako brine o svom srcu.
“Svi zajedno, pojedinci, porodica, škola, grupe građana i aktivisti, kao i državne strukture, ulažemo napore u celom svetu, kako bismo usadili svest da je zdravlje srca jednako važno i da treba da bude prioritet i pokrenuli promene u tom smislu širom planete”, navode.
Želja im je da poboljšaju zdravlje srca i učine da svako može da dobije negu koja spasava život svuda u svetu.
“Trenutno, na mnogim mestima u svetu, ljudi bi mogli imati šansu da provedu više vremena sa svojim dragim i milim i da zaštite svoje zdravlje, ali nedostaju im mogućnosti koje pružaju održiviji lokalni zdravstveni sistemi. Prečesto to je uzrok ranog gubitka koji se može sprečiti, a posledica je kardiovaskularnih bolesti (KVB) — najvećeg ubice na planeti. Uoči sastanka UN na najvišem nivou koji će se održati u septembru, ubrzavamo napore da poboljšamo pristup lečenju visokog krvnog pritiska i smanjimo nejednakosti po pitanju zdravlja srca kroz bolje finansiranje nege kod kardiovaskularnih bolesti. Da sačuvamo svaki otkucaj”, ističu.
KVB su vrsta bolesti koje pogađaju srce ili krvne sudove (vene i arterije). Više ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti širom sveta nego od bilo kog drugog uzroka: preko 20,5 miliona svake godine. Od ovih smrtnih slučajeva, 85% je posledica koronarnih bolesti srca (kao što je srčani udar) i cerebrovaskularnih bolesti (kao što je moždani udar), a oni uglavnom pogađaju zemlje sa niskim i srednjim prihodima.
Da li ste znali da je vaše srce veličine vaše pesnice i da je najjači mišić u vašem telu?
Počelo je da kuca oko tri nedelje nakon što ste začeti. Ako doživite 70 godina, napraviće dve i po milijarde otkucaja. Međutim, bez obzira što je impresivno i snažno, vaše srce može postati ranjivo zbog uobičajenih faktora rizika poput pušenja, dijabetesa, holesterola, nezdrave ishrane ili života sa visokim krvnim pritiskom.
Sistem takođe može biti oslabljen zbog postojećeg srčanog oboljenja i drugih fizioloških faktora, uključujući hipertenziju ili visok holesterol u krvi. Kada funkcije vašeg srca postanu ugrožene, to zovemo kardiovaskularna bolest, širok pojam koji obuhvata bilo koji poremećaj sistema u čijem je središtu srce.
