Rakitska reka i njena sudbina ovih dana ponovo su tema javnosti. Iako je postala simbol bunta u Srbiji, borba protiv mini hidroelektrana se nastavlja, jer je nedavno Upravni sud postupak vratio na početak.
Nisu prošla ni puna dva meseca otkako su aktivisti organizacija „Odbranimo reke Stare planine“ zajedno sa meštanima i organizacijom „Ne davimo Beograd“ pokušali da uklone cev tešku dve tone iz korita Rakitske reke. Cev trebalo je da ukloni država, smatrali su meštani još tada, pa – kako se to nije dogodlo – uzeli su stvar u svoje ruke. Rakitska reka ponovo je dospela u žižu javnosti nakon vesti da je Upravni sud u Beogradu presudio u korist investitora. Shodno tome Ministarstvo životne sredine mora ponovo da odluči o žalbi investitora male hidroelektrane „Zvonce“ na rešenje kojim mu se zabranjuje izvođenje radova.
“Ova odluka je smešna”
Za Desimira Stojanova, meštanina i predsednika mesne zajednice sela Rakita, odluka Upravnog suda je u najmanju ruku smešna: „Upravni sud je doneo presudu ili bolje rečeno vratio odluku drugostepenog organa na ponovno odlučivanje, jer nisu precizno dali dužinu cevi koja je trebalo da se ukloni ili datum kada je investitoru uručeno rešenje, ni kada je to rešenje doneto. Moj komentar je da je to smešno. Da li je u rešenju inspektor napisao namerno da treba da se uklone cevi od 300 do 350 metara, to je pravnicima važno, a meni je smešno, jer je on posle te zabrane ukopao još 1.000 metara kršeći zakon i odluku inspekcijskog organa.“ On očekuje da će verovatno taj isti sud doneti odluku da investitor mora da postupi po rešenju Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer ne postoji ni minimum mogućnosti da nešto što je urađeno protiv zakona opstane.
Rakitska reka: Aleksandar Panić očekuje pozitivan ishod
U pozitivan ishod u celom procesu ubeđen je i Aleksandar Panić iz „Odbranimo reke Stare planine“, tim pre što Upravni sud ne sudi o povredama zakona, već o protokolarnim stvarima: „Sve bi trebalo da se završi na Apelacionom sudu, jer već imamo sličnu situaciju u Pirotskom kraju, gde je 2018. godine pobijena građevinska dozvola za jednu veliku mini hidroelektranu koja je trebalo da se gradi u Pakleštici i da ostavi čitavu klisuru Vladikine ploče bez vode, sa jednom ogromnom cevurinom od dva metra, sa kopanjem 2.000 metara kanala sa uništavanjem kraške izdani, sa ugrožavanjem vodosnabdevanja.“
I tada je, objašnjava Panić, investitor prema svom nahođenju pomerio kote gde su trebale da budu mašinska zgrada ili zahvat, a Ministarstvo je obnovilo svoju ekspertizu o živom svetu u Visočici gde je utvrđeno postojanje raka, vidre, pastrmke i vodenog kosa. Na Upravnom sudu je investitor, isto kao i sada, dobio protiv Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ministarstvo se žalilo na rešenje Upravnog suda nakon čega su otišli dalje na Apelacioni sud, koji je kako kaže Panić, „uvažio slovo zakona i te mini hidroelektrane sada nema, niti će je biti. Računamo da će tako biti i u situaciji sa Rakitom“.
Ministarstvo najavljuje žalbu
Ministarstvo za zaštitu životne sredine je na pitanja DW odgovorilo u telefonskom razgovoru: „Stav Ministarstva je poznat od početka i Ministarstvo će se žaliti na presudu Upravnog suda“. Međutim, osim pred Upravnim sudom, spor vezan za mini hidro elektranu „Zvonce“ se vodi i pred Ministarstvom građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja – da li će biti poništena građevinska dozvola ili ne.
U tom Ministarstvu kažu da je proces u toku i da se „još uvek pribavljaju dokazi neophodni za potpuno i pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja koje predstavlja podlogu za donošenje konačne odluke“.
Aleksandar Panić nije zabrinut ni oko tog spora. Objašnjava da je Ministarstvo građevinarstva bilo pred obaranjem građevinske dozvole, ali im je falilo mišljenje Zavoda za zaštitu prirode, koje se nalazi ispod Ministarstva za zaštitu prirode.
„Ako će Ministarstvo uraditi pred Upravnim sudom šta treba, odnosno stati ponovo na stranu zakona i zaštite prirode, računamo da će i u procesu pred Minsitarstvom građevine potvrditi mišljenje svog inspektora. Inspektor je tada naveo da je tu, osim što je cevovod u koritu reke, bilo i uništenja živog sveta, i oni će sigurno dati mišljenje koje nedostaje za obaranje dozvole“, uveren je Panić.
On kaže da je Organizacija „Odbranimo reke Stare planine“ učinila sve što je mogla i da oni svakako imaju mirnu savest, ali da će i kada mini hidroelektrana konačno bude uklonjena još dugo ostati negativne posledice po okolinu.
„Prva velika će napraviti katastrofu“
„Tamo je uništeno dva i po kilometra. Uništene su brane koje su uporište za odbranu od poplava, potpuno probušeni neki potporni zidovi, potkopana klizišta i ne može se poreći da nas tu čeka jedna tužna sudbina bez obzira kakva budu rešenja, bez obzira da li će ona proraditi, praviti struju ili ne. Prva velika kiša kao ona od pre par dana u Italiji, tamo će napraviti katastrofu na desetinama kilometara nizvodnog toka zbog kopanja i drljanja po koritima visokih voda i kopanja direktno u koritima reke. Voda to podiže, nosi, pravi neke udarne talase, a pogotovo u tako uskim kotlinama koje imaju veoma mali kapacitet i koje sa dolaskom velike vode u kratkom vremenu imaju taj kumulativni efekat koji ruši ispred sebe kao da ide neka teška mašina, a ne voda sa granjem i sa zemljom“, kaže Panić.
Dok Desimir Desko Stojanov očekuje da cevovod bude uklonjen „milom ili silom“, Panić se nada i novom prostorom planu u kome ne bi trebalo da bude lokacija mini hidroelektrana, a sa periodom važenja od petnaestak godina, ta situacija, kako kaže, trebalo bi da bude umirena.
Autor: Jelena Đukić Pejić, MIC
