Polazak u školu predstavlja vrlo značajan događaj i za dete koje polazi a i za roditelje. Koliko god to bio pozitivan trenutak i koliko god mu se radovali, on sa sobom nosi i neke izazove i poteškoće koje mogu da izazovu uznemirenost, brigu, strepnju.
Dete se suočava sa značajnom životnom promenom. Pred njim su učenje, odgovornost, obaveze, nova pravila, uklapanje u grupu vršnjaka, određeni pritisci. Zvuči stresogeno. Da bi period adaptacije protekao što bolje, bezbolnije i jednostavnije potrebno je da roditelji razgovaraju sa svojom decom o školi što realnije, da ne idealizuju školu u smislu kako će sve biti lepo, lako i zanimljivo niti da plaše decu školom, već da objasne šta se sada od njih realno očekuje, da će nešto biti lakše nešto teže ali da ste vi kao roditelji uvek tu da pomognete ako zatreba. Vrlo je bitno da dete stekne osećaj sigurnosti i poverenja u školu jer kad se dete oseća sigurno ono će otvoriti svoja čula za doživljaj sredine, učenje, otkrivanje i istraživanje bez napetosti i straha. Zbog toga je potrebno pomoći mu da razvije svoje unutrašnje snage.
Osluškujte i pratite svoje dete, pomozite mu da prepozna i izrazi svoje emocije.
Razgovarajte sa detetom o tome kako se oseća u vezi sa onim što mu se događa u školi. Roditelji najčešće pitaju decu kada se vrate iz škole “Šta ste danas radili?” umesto “Kako si se danas osećao/la u školi?”, “Da li ti je bilo prijatno?”. Mnogo je bitnije kako se naša deca osećaju dok to nešto rade nego same aktivnosti koje su obavljali. Neka deca teže podnose odvajanja, mogu da osećaju strah i uznemirenost. Dozvolite da dete pokaže svoja osećanja i prihvatite ih, to ume da deluje umirujuće. Podstičite dete da izražava svoje emocije a ne da ih potiskuje. Pružite detetu podršku i razumevanje a ne kritiku ili osuđivanje. Ohrabrite svaki detetov korak ka odvajanju, pokažite mu da može da računa na Vas. Pričajte mu o svojim pozitivnim i zanimljivim iskustvima iz škole.
Ukoliko niste zadovoljni rezultatima koje dete postiže u školi potrebno je da budete taktični
Ako smatrate da mu je grafomotorika nezadovoljavajuća, rukopis neadekvatan ili nečitak, nikako nemojte vikati ili cepati stranice iz sveske jer će se dete zbog toga osećati loše i stvoriti otpor i odbojnost prema tim aktivnostima. Ne upoređujte ga sa drugom decom, to može negativno uticati na njegovo samopouzdanje.Kad dete krene u školu ne treba mu zabranjivati igru ili pretiti rečima “Sad je gotovo sa igranjem, očekuje te mnogo obaveza i učenja, sad ćeš ti da vidiš”. Takav pristup može da utiče na razvijanje negativnih stavova i osećanja prema školi i prema učenju. Bez obzira na polazak u školu dete ostaje još uvek dete i igra mu je i dalje potrebna za pravilan psihofizički razvoj. Nije neophodno da dete pre polaska u školu zna da čita, piše ili računa i ukoliko dete nije spremno da to usvoji pre polaska ne treba ga forsirati. Škola za to i služi, da te veštine savlada tamo. Ako nešto ne može, ide mu teže ili ne razume pružite podršku, pokušajte da zajedno pronađete najbolje rešenje.
Učitelj ili učiteljica je postaje bitna figura u životu deteta koja ima veliki značaj i uticaj i u vaspitnom i u emotivnom smislu. Preporuka je da se pred detetom ne komentariše negativno učiteljica ili ogovara, niti da se generalno ne govori negativno o školi, već da se o nastavnom kadru govori s poštovanjem. Ukoliko postoji neki nesporazum ili problem sa učiteljem ili nastavnicima, ne treba uključivati dete u to već razgovarati lično sa učiteljem/učiteljicom/nastavnikom.
Od velike važnosti je razvijanje i jačanje socijalnih kompetenci dece jer deca koja su socijalno zrelija su samostalnija, svesnija svog ponašanja, razumeju osećanja drugih, tolerantnija, komuniciraju, radije prilaze vršnjacima, sarađuju, priključuju se igrama, druženjima, lakše uspostavljaju i održavaju društvene veze, prave dogovore i kompromise. Da bismo poboljšali socijalnu zrelost dece treba ih podsticati i upućivati na druženje. Postojeća epidemiološka situacija sa korona virusom je redukovala fizičke kontakte i druženja ali nezavisno od toga, socijalna povezanost, kontakti i druženje, prihvaćenost od strane vršnjaka u odeljenju, biti deo grupe je nešto što utiče pozitivno na mentalno zdravlja školaraca, sliku o sebi, osećaj samopouzdanja. Potrebno je dozvoliti deci da odu kod drugara, da drug dođe, da zajedno rade domaći, da se igraju. Dečji rođendani su takođe važni, izleti, ekskurzije, odlazak u park, na igralište gde postoji mogućnost upoznavanja novih drugara
Od samog početka važno je redovno pisati domaće zadatke
Potrebno je da dete kod kuće ima uređen radni kutak, odrediti mesto gde će raditi svoje domaće zadatke i gde će imati miran prostor za učenje. Od samog početka važno je redovno pisati domaće zadatke vodeći pri tom računa o tome da mala deca ne mogu koncentrisano učiti i pisati duže od 30-45 min u kontinuitetu. Navikavati i podsticati dete na što veće osamostavljivanje što se tiče oblačenja, higijenskih navika, spremanja knjiga i školske torbe, spremanja svojih stvari, sobe. Pustiti da domaće zadatke radi samostalno, ne raditi domaći, pisati ili crtati umesto deteta. Budite tu ako dete zatraži pomoć ali ne uskačite pre nego što ono zatraži. Kada završi možete iskontrolisati kako je napisalo zadatke. Podstičite istrajnost i upornost u radu. Pohvalite i trud koji je uložilo u rad a ne samo krajnji rezultat. Deci odgovara rutina tako da se postarajte da se vaše dete navikne da ide ide u krevet, ustaje i ima obroke i užine u vreme u kojima ima i u školskim danima. Hranljivi obroci i puno sna pomoći će im da se koncentrišu, uče i napreduju u školi.
Vrlo je važno i da roditelji sami sa sobom vide koja su njihova vlastita očekivanja od deteta i da budu realni u tome. Ukoliko su očekivanja previsoka i u neskladu sa detetovim mogućnostima to može stvoriti pritisak, izazvati nesigurnost kod deteta, obeshrabriti ga uz osećaj da će izneveriti roditelje ukoliko očekivanja ne ispuni. Pratite interese i potrebe svog deteta. Pustite ga da donosi i sopstvene odluke, da ima mogućnost izbora, ne odlučujte u svemu umesto njega.
I za kraj navešću jedan savet ruskog psihologa Mihaila Labkovskog: “Najvažnije je da naučite da prihvatite svoje dete ne očekujući od njega ništa. Nije važno kako uči, volite ga onakvo kakvo jeste.”
Psiholog, Jelena Krstić
Poliklinika Anima plus
Bulevar Nemanjića 85a,
Tržni centar zona 2, lokal br. 69
18000 Niš
animaplusnis@gmail.com
www.animaplus.rs
