U situaciji kada se ekonomska situacija u svetu dodatno komplikuje i mnoge posledice prelivaju i na naše tržište, vlasnici najuspešnijih malih i srednjih preduzeća u Srbiji traže rešenja u inovacijama, promeni poslovnih modela i svakodnevnih aktivnosti. Promene se uvode u sve segmente poslovanja, uz povećana ulaganja u digitalizaciju i energetsku efikasnost. Iako većina naših preduzetnika ovakve poduhvate finansira iz sopstvenih izvora, sve više njih koristi sredstva iz raspoloživih evropskih fondova.
Istraživanje „EY Preduzetnički barometar“, koje je revizorsko-konsultantska kompanija EY sprovela sedmi put zaredom među vlasnicima sto najuspešnijih preduzetničkih kompanija u Srbiji pokazuje da je, zbog nagomilavanja posledica korona krize i one koju je izazvao rat u Ukrajini, skoro tri četvrtine anketiranih moralo da radi više u 2022. godini, da bi dostigli rezultate iz prethodne godine. Ključni razlog je ogromno povećanje troškova poslovanja, usled poremećaja na tržištu sirovina i energenata i posledičnog rasta njihovih cena, koje naša mala i srednja preduzeća ne mogu da isprate odgovarajućim povećanjem cena za sopstvene proizvode i usluge.
Više od trećine ispitanika se požalilo da njihovi stalni dobavljači u svetu nisu bili u mogućnosti da isporučuju potrebne sirovine shodno dogovorenim količinama i rokovima, ali je petina imala takve teškoće i sa domaćim dobavljačima. Prevazilaženje „uskih grla“ u nabavci je bilo najurgentnije u onim industrijama u kojima nije moguće formiranje dugoročnijih zaliha.
Ipak, na nivou ukupnih troškova, plate zaposlenih i dalje predstavljaju najveći izdatak za 83% anketiranih. Nakon toga, na povećanje rashoda najviše utiču poskupljenja ključnih sirovina i komponenti, inflacija, rast kamata na kredite i računa za iznajmljivanje ili održavanje poslovnog prostora.
Okretanje novim mogućnostima
U ovakvim okolnostima, vlasnici malih i srednjih preduzeća traže rešenja u inovacijama, promeni poslovnih modela i svakodnevnih aktivnosti. Poremećaji u lancima snabdevanja podstakli su domaće preduzetnike da bolje projektuju i efikasnije kontrolišu troškove i vreme nabavke, tako što stalno prate promene na tržištu, traže alternativne mogućnosti snabdevanja i pouzdane dobavljače, menjaju svoj način upravljanja zalihama, menjaju načine za dopremanje robe i prilagođavaju svoju internu organizaciju i procese nabavke. Aktuelna kriza je još jednom potvrdila koliko je važno graditi dugoročna i kvalitetna partnerstva sa dobavljačima, jer takav odnos i u nestabilnim tržišnim uslovima može da umanji cene u nabavci, ili njihove česte fluktuacije.
Kada je reč o poskupljenju energenata, najbolji način za postizanje dugoročne energetske efikasnosti je izgradnja sopstvenih solarnih elektrana, jer ova postrojenja i bez subvencija države postaju isplativa najviše za sedam do osam godina. Pored dugoročno jeftinijeg i stabilnijeg snabdevanja strujom, obezbeđivanje zelene energije je posebno važno za izvoznike u okolnostima kada Evropska unija dodatno pooštrava regulativu koja se odnosi na dekarbonizaciju i održivo poslovanje.
Mala i srednja preduzeća sklapaju i partnerstva koja mogu da im pomognu da na tržište plasiraju nove proizvode ili da uvedu nove tehnologije u svoje poslovanje. Iako većina naših preduzetnika ovakve poduhvate finansira iz sopstvenih izvora, sve više njih koristi sredstva iz raspoloživih evropskih fondova. Ovi fondovi igraju značajnu ulogu u finansiranju kako u domenu kapitalnih ulaganja, tako i u domenu osnaživanja kompanija kroz sufinansiranje ulaganja u informacione tehnologije, korišćenja pojedinačnih poslovnih i tehničkih konsultanata i poslovnih konsultantskih kompanija. Programi koji omogućavaju vlasnicima malih i srednjih preduzeća da dođu do bespovratnih ili beskamatnih sredstava su veoma važni u situaciji kada zbog globalne krize, čije posledice se prelivaju i na domaće tržište, banke zaoštravaju uslove za odobravanje kredita.
Bez kvalitetnih kadrova nema ni uspeha
Mada ogromna većina preduzetnika ocenjuje da su plate zaposlenih veliko finansijsko opterećenje, 48% ispitanika u „EY preduzetničkom barometru“ je izjavilo kako namerava da poveća broj zaposlenih sa punim radnim vremenom, dok je 30% planiralo da zadrži isti broj radnika. Sve teže pronalaženje odgovarajućih kadrova ograničava poslovanje malih i srednjih preduzeća već niz godina, pri čemu i kada zaposle nove radnike, njihova obuka u proseku traje oko tri godine. To zahteva dugoročno planiranje u privlačenju novih i zadržavanju postojećih kadrova, pa preduzetnici s tim ciljem sve više sarađuju sa obrazovnim institucijama i povećavaju broj obuka u samim preduzećima ili u saradnji sa partnerima.
Stalna edukacija zaposlenih je potrebna kako bi oni ovladali novim znanjima i tehnologijama, ali i zato što im to stvara šanse da napreduju u karijeri, pa time i da uvide sigurniju i bolju perspektivu u preduzeću u kojem rade.
S druge strane, iako se vlasnici malih i srednjih preduzeća manje oslanjaju na honorarne radnike, poveravanje pojedinih delova poslovanja specijalizovanim preduzećima može biti dobro rešenje da se obezbedi potrebna ekspertiza i stabilnost u poslovanju tokom velikih promena.
Napredni alati i sistem upravljanja i organizacije rada za veću otpornost
Bolje prilagođavanje okolnostima koje se brzo menjaju zahteva stabilnu i jasnu poslovnu organizaciju unutar preduzeća. Primetno je da sve veći broj preduzetnika standardizuje svoje poslovne procese, uspostavlja jasna zaduženja i sistem za donošenje odluka i upravljanje preduzećem. Usled specifičnosti u poslovanju malih i srednjih preduzeća koje traži brzo prilagođavanje novim okolnostima, organizacija mora da bude istovremeno i dovoljno fleksibilna i da obezbeđuje predvidivost i efikasnost u svakodnevnom poslovanju.
Standardizacija procedura omogućava bolje praćenje poslovanja i pravovremenu razmenu informacija među zaposlenima, njihovu bolju koordinaciju i otvara im mogućnosti da više energije i vremena posvete onim aktivnostima koje će uvećati vrednost poslovanja.
U tome značajnu ulogu ima informatička podrška, što ilustruje i nalaz iz istraživanja da više od polovine anketiranih preduzetnika planira da uloži sredstva u dalji razvoj informacionog sistema i u nova softverska rešenja. Primena tehnološki naprednih analitičkih alata ima za cilj da poboljša iskustva klijenata ali i iskustva zaposlenih, kvalitet rada, efikasnost i omogućava preduzeću da bude otpornije na rizike u sadašnjim, nestabilnim i teško predvidivim okolnostima na tržištu.
Zajedničko stvaranje budućnosti
Operativne promene u poslovanju zahtevaju da se koriste nove tehnologije, menja organizacija rada i raspodela odgovornosti, da se zaposlenima omogući stalno usavršavanje, ali i podrška da se bolje uklope u nove načine rada. To potvrđuju i rezultati najnovijeg globalnog istraživanja „EY CEO outlook Puls“, koji pokazuju da 65% anketiranih vlasnika privatnih kompanija pomaže zaposlenima da ovladaju novim tehnologijama, kao i da uloga IT stručnjaka postaje sve važnija u malim i srednjim preduzećima.
Dobro napravljena strategija sa jasnim i ostvarivim ciljevima do kojih bi trebalo da dovedu interne promene u preduzeću je samo prvi korak, dok je za uspešnu transformaciju ključna kvalitetna komunikacija na svim nivoima u kompaniji i stalno praćenje ostvarenih rezultata. Takav pristup omogućava zaposlenima da jasnije sagledaju budućnost preduzeća, da se aktivno uključe u realizaciju ciljeva i maksimalno doprinesu da se zajednički kreirana budućnost i ostvari.
Sanja Ribar, autorka je partner u odeljenju Poslovnog savetovanja kompanije EY u Srbiji
Biznis Top 2022/23 u izdanju časopisa Biznis i finansije
