Poznati niški slikar, Miroslav Anđelković, preminuo je u 76. godini života.
Miroslav Anđelković je rođen u Jelašnici 1945. godine, gde je i odrastao. Školu za primenjenu umetnost „Đorđe Krstić“ u Nišu završio je 1965. godine.
Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića,završio je 1970. godine i postdiplomeske 1972. kod istog profesora.
Tokom 1989. godine specijalizovao je slikarstvo u Muzeju Prado i na Akademiji San Fernando u Madridu kao stipendista španske vlade. Član je ULUS – a i Lade. Bio je redovni profesor crtanja i slikanja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i dobitnik Velike plakete Univerziteta sa poveljom za 2011. godinu.
U likovni život Srbije Anđelković se uključio 1970. godine na izložbi „Generacija 1969/70“.
Samostalnom izložbom slika predstavio se beogradskoj likovnoj publici 1971. u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta. U inostranstvu izlaže na grupnim izložbama u Luksemburgu, Parizu, Cirihu, Bazelu, Lucernu, Arau, Krajovi, Velikom Trnovu, Moskvi i Nitri.
Godinama je sarađivao sa našim istaknutim piscima i pesnicima. Crtežima je opremio knjige „Božiji ljudi“ Bore Stankovića, „Ibriš Aga“ Stevana Sremca, „Beli kamen“ Dragoljuba Jankovića, Lirske narodne pesme Timočke krajine „Oj lele, Stara planino“, „Divinska Mikena“ Radmila Radovanovića i dr.
Sa pesnikom Tomislavom Mijovićem objavio je tri knjige združenog poetsko – likovnog dnevnika pod naslovima „U blagosti i osami“ (1997), „Svetlucanja, dozivanja…“ (1999) i „Javke, odsjaji, ugarci…“ (2003). Islikao je knjigu Stevana Raičkovića „Zapisi o Crnom Vladimiru“ kao i slikarske dnevnike „Iz dana u dan“ latinica „Liber mutus“ i dnevnik crteža i zabeleški „Usamljenosti, zavičaju moj“.
