Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, Narodna biblioteka „Stevan Sremac“ u Nišu od 23. do 28. aprila odobrava 50 posto popusta na članarinu.
Visina godišnje članarine tokom ove sedmice za korišćenje svih fondova Biblioteke iznosi 350 dinara, a 200 dinara ako se koristi samo fond Odeljenja knjige za decu.
Oni koji kasne sa vraćanjem knjiga, moći će u ovom periodu da ih vrate Biblioteci bez plaćanja naknade za kašnjenje.
Svetski dan knjige u dvorištu Biblioteke obeležen je i postavljanjem tzv. bankomatata iz kojeg su svi mogli da uzmu omiljeni naslov. U Biblioteci kažu da je intersovanje građana veliko i da su mnogi uzeli po nekoliko knjiga.
Svetski dan knjige i autorskih prava
Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se svake godine 23. aprila. UNESKO je 1995. na Generalnoj konferenciji u Parizu doneo odluku o obeležavanju ovog datuma kako bi se promovisalo čitanje, objavljivanje knjiga i zaštita autorskih prava.
Veza između ovog datuma i knjiga datira iz 1923. godine kada su španski knjižari odlučili da odaju počast Servantesu koji je umro na taj dan. U to vreme tradicija u Kataloniji je bila da se razmenjuju ruže i knjige.
Knjige prodate na taj dan čine polovinu godišnje prodaje knjiga u ovoj španskoj pokrajini. Ujedno, 23. april se smatra datumom smrti Vilijama Šekspira.
Mnoge biblioteke, knjižare i ustanove kulture obeležiće i ove godine Svetski dan knjige i autorskog prava.
Kratka istorija knjige
“Knjiga (gr. βιβλίσυ, lat. liber) predstavlja zbir jezičkih znakova pisanih ili štampanih na raznim materijalima, s ciljem da misao zabeleže i prenesu drugim ljudima. U toku istorije knjiga je imala različite forme i pisana na različitim materijalima, koji su i uslovljavali morfološke preobražaje samog pisma.
Plinije Stariji u Naturalis historia piše da se u vreme Aleksandra Makedonskog upotrebljavalo za pisanje palmino lišće, liko (najčešće od lipove kore), olovo i platno. Poznato je na osnovu brojnih arheoloških nalaza, da su Asirci i Vavilonci pisali na glinenim pločama.
Pisanje na drvetu poznato je Egipćanima od najranijih dana njihove pismenosti. Slovenski filolog Crnorizac Hrabar, iz 10. veka, u svojoj raspravi O pismenah govori da su se Sloveni u prvo vreme sporazumevali „režući“ na drvetu. Do danas je sačuvan veliki broj povoštanih drvenih tablica, obično diptiha.
Uobičajeno je mišljenje da tek sa preradom egipatske biljke papirusa, počinje prava istorija knjige. Na ovom materijalu sačuvani su najstariji prepisi antičke književnosti. Papirus je nadživeo antički svet i bio u upotrebi sve do 11. veka, kada ga je sasvim potisnuo pergament, materijal od presovane kože.
Rukopisi pisani na papirusu imali su oblik svitka, ali od 6. veka svitak potiskuje pergamentski kodeks – oblik koji će iz skriptorija preći u štampariju i sačuvati se do naših dana.
Najmlađa vrsta materijala, poznata već u srednjem veku, a prihvaćena i u vreme štampane knjige, jeste papir, ali Kinezima pripada prvenstvo pronalaska papira, čiju su tajnu saznali Arapi u 8. veku.
Sve do pojave Gutenbergove štamparije (1453) knjige su se prepisivale rukom i često bogato ukrašavale. Sa pojavom štampane knjige, počinje novo razdoblje u istoriji naše civilizacije, nazvano „civilizacijom knjige“.
– Uporedo sa razvojem i usavršavanjem načina pisanja, menja se i usavršava i samo pismo, prolazeći put od piktografskog crtanja-pisanja, do razvijenog alfabeta.” (Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1992. str. 360)
