U sve više isprepletenom vtrlogu vesti, efekti alarma izazvani korona virusom se šire. Pandemija ne utiče samo na svakodnevne aktivnosti, već i na svet tehnologije, i mnogobrojne tržne centre širom sveta, između ostalog.
Bezbroj preduzeća zatvorilo je svoja vrata kako bi se širenje zaraze smanjilo, tako da se radni život drastično promenio ili završio za mnoge ljude u svetu. Tokom ove krize postoji i određeni broj radnika koji svakodnevno kreću na posao. Oni imaju sreće da još uvek zarađuju, hrabro rizikuju svoje zdravlje, radeći i izlažući se opasnosti.
Mala preduzeća u Srbiji stvaraju trećinu ukupnog BDP-a i zapošljavaju 44% registrovanih zaposlenih. Mikro i mala preduzeća zapošljavaju 629 hiljada ljudi.
Maloprodajni objekti kao što su prodavnice sa prehrambrenom robom, pekare i apoteke su privremeno izmenile svoje radno vreme, što garantuje još efikasniju sanitarnu zaštitu. Uvođenjem novih mera Vlade ugostiteljske radnje poput kafana, kafića pa čak i butika, nemaju izbora osim da prestanu da rade, procenjuje se da je u Nišu oko 8000 registrovanih firmi.
Tako Kalča i Podzemni prolaz u Nišu, ostaju bez oko 90 lokalnih radnji, kao i ostali privatnici. To preduzetnike ostavlja bez mogućnosti da zarade svoj novac i posluju kao do sada, a samim tim i da isplate svoje radnike.
Tržni centri se više ne bore protiv drugih konkuretnih komercijalnih područja ili sa trgovinom na nivou ulice u svakom gradu, već su u borbi da održe svoje postojanje.
Velika ekonomska šteta za preduzetnike
Čak i za vreme Novogodišnjih praznika radnje ne budu zatvorene, ali danas zbog virusa jeste tako. Za sve čije poslovanje zavisi od velike grupe ljudi, posao je preko noći presušio. Pandemija koja je odnela hiljade života na kontinentima, gotovo je zaustavila svetsku ekonomiju, a million ljudi nalazi se u blokadi.
Zatvaranje radnji ima razarajući efekat na ekonomiju jer može poremetiti globalnu isporuku robe. Ovo najviše pogađa radnike zato što smanjuje potrebu za radnom snagom na jednom kraju, a na drugom usporava potražnju za stranim proizvodima.
Sada u vreme epidemije, ljudi će kupovati manje robe i usluge jer se plaše izloženosti virusu. S obzirom na to da su kompanije primorane da se zatvore, radnici će dobiti manje novca od očekivanog, a u nekim slučajevima neće dobiti ni to.
Koja pomoć države je najefikasnija
Država treba dobro da razmisli. Jedan pogrešen potez i imaće veliki broj zatvorenih firmi i radnji. Najveći problemi jesu porezi i doprinosi, jer ako nema posla, preduzetnici nisu u stanju da ih isplate. Postoje i srećnici koje svoje poslove obavljaju od kuće, te se i ne plaše kako će isplatiti novac prema državi.
Da bi sve funkcionisalo kao pre treba omogućiti subvenciju poreza i doprinosa tokom trajanja vanrednog stanja. Na taj način bi se jedino sačuvala radna mesta u privatnom sektoru.
Privrednici imaju nekoliko predloga
- Oslobode plaćanja poreza na dohodak, doprinosa i poreza, dok traje vanredno stanje + 3 meseca
- Oslobode naplate komunalnih naknada, i ostalih nameta gradova i opština, dok traje vanredno stanje + 3 meseca
- Trajnu meru plaćanja PDV-a po naplati.
Zdravlje i bezbednost su na prvom mestu, ali da bi sve ove stotine hiljada ljudi i njihove porodice mogle da nastave život i posle vanrednog stanja, neophodno je da Vlada Srbije hitno donese set mera kojim će pomoći malim preduzećima da prežive, kako bi imali šansu da sutra ponovo budu važan stub privrede i pospeše ekonomski oporavak.
Potpišite peticiju OVDE
Autor: J.Š
