22 godišnji student Mašinskog fakulteta u Nišu, Jovan Milić koji je nedavno svoj rođendan proslavio sa 22 siromašne porodice iz Niša i Vranja tako što je svakoj donirao hranu, garderobu, slatkiše i sve ono što je potrebo jednoj porodici za normalan život, sada apeluje da se pomogne petočlanoj porodici Cvetanović u Donjem Dušniku, u opštini Gadžin Han.
„Ova porodica živi u jako lošim uslovima, bez struje, imaju nešto malo vode u dvorištu i njima je potrebno sve od štipaljki za zavese, pa do svega ostalog. U kući nema skoro ničeg, osim par starih kreveta i korita u kome se kupaju. Molim vas pomozite ovoj porodici, oni su gladni, odsečeni od sveta. Bukvalno žive sa zmijama i bubama“, rekao je Jovan Milić koji je posetio ovu porodicu tokom vikenda sa predstavnicima iz Saveta za humanitarne aktivnosti Kancelarije za mlade Grada Niša i donirao im paket.
Boban i Zorica Cvetanović podižu trojicu sinova četrnaestogodišnjaka Bobana mlađeg, sedmogodišnjeg Kristijana i malog Vlajka koji ima samo četiri godine u kući do koje se teško dolazi u Donjem Dušniku. Pored njih trojice, u ovoj porodici živelo je još troje dece. Oni su punoletni, osamostalili su se i otišli iz Dušnika.
„Donacija u težini od 60 kg je dovoljna za narednih mesec dana da imaju hrane, slatkiša, a što je najvažnije imaju garderobu i kompletan školski pribor“, izjavio je Jovan.
Na ulazu u porodičnu kuću, do koje se jako teško stiže i gde nema signala mobilne telefonije, Jovana je dočekala Zorica Cvetanović, majka ovih dečaka.
“Kuća u kojoj živimo je stara, oštećena, neuslovna. U kući nemamo vode, a struju su nam isključili još prošle godine zbog duga od 20.700 dinara. Sada je kamata uvećala taj dug koji iznosi nešto više od 35.000 dinara. Kao porodica primamo novčanu socijalnu pomoć od 19.000 dinara i sa tim jedva imamo za hranu. Deca dnevno pojedu minimum 3-4 hleba“, kaže Zorica.
Da je kuća opasna za život svedoči i to da je pre par noći otpao i prozor od kuće, te su ga Zorica i Boban zatvorili mešavinom blata, jer nisu imali za cement ili za novi prozor.
Zorica priča kako ćerku nisu videli godinu dana, zato što nemaju para za kartu do okoline Beograda, gde ona živi.
„Jako mi je teško. Decu nisam dugo videla, čujemo se ponekad telefonom, ali ne možemo da se vidimo. Nemamo dobre telefone, teško je živeti ovako. I oni su otišli trbuhom za kruhom. Evo, pre neki dan je malom u krevet ušla zmija, jedva smo se izborili. Nehumani su uslovi, nehumani!”, kaže Zorica.
“Vidite ove žuljeve, kopam grobove i to radim, samo da imamo da prehranimo decu.“
Najstarije dete, Boban, koji od jeseni kreće u Građevinsku tehničku školu u Nišu.
“Volim istoriju, iz tog predmeta sam bio najbolji u osnovnoj školi. Nisam imao nikada mobilni telefon, a voleo bih“, rekao je Boban, pognute glave. Inače, Bogdan je ponosno pokazao i svoje medalje sa različitih takmičenja, uglavnom sportskih. Čak je član Planinarskog društva „Trem“.
Ovoj porodici je potrebno sve. Od ormara, preko veš mašine i ostalih malih kućnih aparata.
Oni koji su u prilici da pomognu, mogu svoj prilog uplatiti na račun Zorice Cvetanović: 200 107870180 09, 18242 Donji Dušnik, a svi oni koji žele da doniraju nameštaj, drva za ogrev i ostalo mogu se javiti humanitarnoj organizaciji „Nađi Raula“, putem sajta www.findraoul.tk
