Prema najavama direktora Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj Dušana Radivojevića, rekonstruisana pijaca “Krive livade” na Bulevaru Nemanjića, trebalo bi da bude otvorena u petak.
Radovi na rekonstrukciji pijace “Krive livade” počeli su septembra prošle godine, a pijaca će imati 260 robnih i poljoprivrednih tezgi, radno vreme je neograničeno jer će raditi i noću, kažu iz Tržnice. Dodaju i da će na pijaci biti i prostora za kulturno-umetničke manifestacije.
Dušan Radivojević, direktor KLER-a, gostujući na “Belamiju”, rekao je da se završavaju svi radovi, a da se trenutno radi u parteru kako bi se potpuno ceo blok oformio i pustio u funkciju.
“Preliminarni datum je 26. april”, rekao je Radivojević.
Iz Tržnice kažu da će biti postavljeno 140 novih robnih i 120 poljoprivrednih tezgi.
“Naši stari zakupci imaju prioritet jer ovo je njihova pijaca, oni su tu dugogodišnji zakupci. Ali, ima poziva i za nove. Pijaca se prostire na 4.000 kvadrata. Nema ograničenja u radnom vremenu. Biće ovde i širok prostor za prolaz i kulturno-umetničke manifestacije. U maju ili junu pravićemo noćni market”, kaže Nikola Ždravljević iz “Tržnice”.
Dodaje da se očekuje postavljanje video-nadzora i popločanje prilaznih staza.
Inače, kako je najavljeno pre nekoliko dana, raspored tezgi biće izmenjen u odnosu na period pre rekonstrukcije, pa će se poljoprivredna roba prodavati u delu ka Bulevaru Nemanjića, dok će robne tezge biti sa druge strane, a između njih će se nalaziti prolaz za građane.
Predviđena su i nova parking mesta za dostavna vozila kako bi se roba lakše dopremala, a sređuju se i okolne ulice.
Podsetimo, početak radova na pijaci “Krive livade” obeležilo je rušenje lokala i protest zakupaca koji su tvrdili da su ostavljeni na cedilu od strane Grada Niša i JKP Tržnice.
Grad Niš i Tržnica su negirali da su zakupce lokala na bulevarskoj pijaci ostavili na cedilu, odgovorili su da ti lokali nemaju ni upotrebnu ni građevinsku dozvolu, ali da su im dozvolili da posluju jer nikome nisu smetali.
Rekonstrukcija pijace “Krive livade”, kako je tada rečeno, košta oko 98 miliona dinara.
