Obmana kao stil života – kratak vodič za razotkrivanje

Obmana kao stil života
Obmana kao stil života

Ogromna je mogućnost da kada nam situacija izgleda baš onako kako nam se i čini da izgleda je – totalno lažirana, ali kada je laž očigledna, onda je vrlo verovatno da tu nema ničeg lažnog.

Da li je moguće da ljudi od laži prave umetnost? Biće da je tako, ali znajte da to čine samo oni koji su vešti u žongliranju lažima. Ukoliko Vam je koordinacija pokretima loša, ne prihvatajte se toga – možete povrediti i sebe i druge.

Laganje kao takvo, postoji gotovo oduvek, pa nekim od njih to dođe prosto prirodno, skoro kao disanje. Verovatno su, u nekom periodu života shvatili da je iščašivanje istine beg od neke neprijatnosti ili da sve to, može ići u njihovu korist. Da li ste se ikada zapitali zašto ljudi lažu? I kako im polazi za rukom da ne budu otkriveni?

Svima nama se desilo u životu da slažemo, ali, postoje ljudi kod kojih je to preraslo u patologiju. Kroz život su se izveštili  u svojim lažima, u hodu, gotovo prirodno to rade. Možete li prepoznati takve ljude, kojima je laganje – stil života?

Čak i oni najveštiji opsenari mogu biti razotkriveni, ukoliko samo dobro posmatrate i znate gde treba da gledate. Za to morate biti skoncentrisani, jer obmanjivači to svakako jesu. Zato, budite na nivou zadatka.                      

Lagati ili ne?

Verujemo da se bar ponekad zapitate kakav bi bio život kada bi svi mogli savršeno da lažu ili da niko ne može da laze?  Da li bi svet bar prividno, nalikovao ovom sada ili bi to bila totalno drugačija konstrukcija stvarnosti?

Ljudi su emotivna bića, a najteže laži su one vezane za emocije, jer su one oduvek bile visoko kotirane na tržištu veštog manipulisanja ljudima. Da li bi se život pretvorio u vrtlog besmisla ukoliko ne bismo bili u stanju da dokučimo šta neko stvarno oseća? Da li bi nas posebno porazilo saznanje da to možda nikada nećemo moći da saznamo?

Sigurni u svoje znanje da svaka emocija koja se prikaže može da bude samo varka sa ciljem da se neko zadovolji, prevari, ili da se njime manipuliše, pojedinci bi se prepustili slobodnim strujama, a afekcija bi bila samo daleko sećanje.

Kada nikad ne bismo lagali, kada bi osmeh bio sasvim pouzdan znak, uvek tu kada osetimo zadovoljstvo, a nikad na licu bez zadovoljstva, život bi bio ogoljeniji nego što zaista jeste, a mnoge odnose bi bilo teže održati, te bi pod naletima te iskrenosti sami od sebe pucali. Ljudi nisu potpuno transparetni kao što su na primer deca, niti su savršeno prerušeni. Izbor postoji, uvek je i postojao.

Možemo da lažemo ili da govorimo istinu, da primetimo prevaru ili je previdimo, budemo zavedeni ili saznamo istinu. Izbor svakako imamo  – to je u našoj prirodi. Možemo da držimo širom otvorene oči, ili da na tren zažmurimo. Pitanje je – šta ćete Vi izabrati? Možete li biti 100% iskreni? Možete li da izbegnete sitne takozvane „bele laži“? Jeste li pauk koji plete mrežu laži, ili bespomoćna muva koja se u tu mrežu hvata?

Ukoliko ste „muva“ dobro je znati da prilikom uspostavljanje kontakta i komunikacije sa drugim ljudima, osim onog što verbalizujemo, postoji i jedan mali deo, koji otkriva mnogo više od reči, a to je svakako neverbalno komuniciranje.

Neverbalno komuniciranje predstavlja spontane, nenamerne, nehotične pokrete lica koje uzrokuju kontrakcije facijalnih mišića. Njihova osnovna karakteristika je da su oni prouzrokovani emocijama koje ljudi u datom trenutku osećaju.

Da li je Vaše oko dovoljno brzo da uhvati te „kratke trzaje“?

Ljudi prilikom kontakta sa drugim ljudima, najveću pažnju usmeravaju na lice. Facijalna ekspresija predstavlja jedan od oblika neverbalne komunikacije, gde pomoću mimike lica, osoba izražava svoje unutrašnje stanje. S obzirom da je blisko povezana sa emocijama, često se dešava na nevoljnom nivou, te je osoba teško može kontrolisati. Nekada neverbalne poruke prate verbalne i u skladu su sa onim što izgovaramo, a veoma često se dešava da i nije baš tako. Ljudi su manje ili više vešti u „čitanju“ ovih neverbalnih znakova, ali verujemo da se svakome bar nekada desila situacija u kojoj sagovornik izgovara jedno a unutrašnji osećaj Vam govori da je istina na onoj drugoj strani.

Takve osećaje ne treba nikada zanemarivati, jer nas oni zapravo upućuju na pravu stranu. I upozoravaju da je lažljivac pred nama.

Emocija kao što su bes, sreća, tuga, gađenje, iznenađenje, strah, izražavaju se isto kod svih ljudi bez obzira na kulturu. Međutim, iako su načini izražavanja isti, razlike među kulturama mogu postojati u intenzitetu samih emocija.

Neke kulture smatraju nepristojnim izražavanje emocija, dok u drugim kulturama to nije slučaj.

Za oči se često kaže da su „ogledalo duše“ jer one otkrivaju mnogo o tome šta osoba misli ili kako se oseća. Ukoliko uspostavite kontakt očima, one Vam mogu reći mnogo o osobi pred Vama. Da li je srećna, tužna, ili se možda nije obradovala susretu sa Vama? Osluškujte šta osoba govori i posmatrajte pokrete lica, ali i tela, jer Vam i oni ukazuju u kolikoj je saglasnosti ono što vam se “servira” kroz reči.

Neverbalni znaci u komunikaciji imaju veliku ulogu u svim međuljudskim odnosima. Ljudi su često skloni tome da neke svoje emocije žele da maskiraju, vođeni nekim svojim unutrašnjim otporima. I postaju neko drugi. Bar na tren, bar dok „opasnost“ ne prođe.

Ukoliko Vi niste od osoba koje lažu i manipulšu, ne budite nehajni i bezazleni, drugi to jesu, u manjoj ili većoj meri. Svaka emocija nosi sa sobom određenu energiju i ima svoju dinamiku, „kretanje“ koje je usmereno ka onome prema kome ili prema čemu osećamo. Emocija će naći način da se iskaže a ljudi su tu da sve iskomplikuju. I shvate drugačije.

Zato je dobro biti  posmatrač, zapaziti i dešifrovati propratnu svitu pokreta. Budite detaljni jer, đavo je u detaljima.