Prvo streljanje bilo je 1942. godine izvođenjem grupe od 24 logoraša iz logora na Crvenom krstu. Posle februarskog bekstva 1942. godine brojka streljanih na Bubnju dostiže i do 100 dnevno, samo za dva dana, 16. i 17. februara 1942. godine streljano je preko 1400 logoraša.
Broj streljanih se ne može tačno utvrditi, jer su tela prvo zatrpavana buldožerima, a avgusta 1944. godine su, nastojeći da pred kraj rata prikriju svoje zločine, Nemci su iskopavali i palili kosti (spaljivanje je trajalo 20 dana).
Procenjuje se da je ovde streljano između 10.000 i 15.000 ljudi.
Nacisti su prilikom povlačenja uspeli da unište gotovo svu dokumentaciju o Logoru i o broju streljanih na Bubnju. Bez obzira na to, priča o stratištu u Nišu ostala je kao svedok jednog od najmračnijih perioda ljudske istorije.
Spomenik “Tri pesnice”
Za vreme odvođenja zatvorenika na Bubanj i pred samo streljanje, zabeleženi su mnogi primeri prkosa i hrabrosti pred smrt. Jedan od inspirativnih primera dao je osuđenik koji je ispred streljačkog voda stisnuo pesnicu, podigao je u nebo i pozdravio slobodu koja će doći. Taj događaj inspirisao je jugoslovenskog vajara Ivana Sabolića da izradi spomenik u vidu tri pesnice koji se i danas nalazi na Bubnju.
Ovaj spomenik koji simbolizuje otpor fašizmu podignut je 1963. godine i čuva sećanje na teror i ljudsku patnju.
Godišnjica proboja Logora na Crvenom krstu. Prvo organizovano bekstvo u porobljenoj Evropi.
