Nakon što su nagrađeni sretenjskim Ordenom drugog i trećeg stepena, Narodni muzej u Nišu će napokon dobiti novu zgradu i rešiti višedecenijski problem nedostatka prostora.
Po projektu Dejana Miletića i Milana Vujovića, buduća zgrada Narodnog muzeja u Nišu svojim karakterističnim izgledom i savremenom arhitekturom formiraće novu siluetu grada i u gradskoj veduti doneti neophodno osveženje, navedeno je na sajtu: gradnja.rs
Na konkursu za idejno rešenje nove zgrade narodnog muzeja u Nišu, koji je raspisala Gradska uprava, prvu nagradu osvojili su Dejan Miletić i Milan Vujović – nastavnici sa Arhitektonskog fakultetu u Beogradu. Pored dvojce autora, saradnik na projektu bio je Luka Vujović – student arhitekture.
Cilj konkursa bio je nalaženje najkvalitetnijeg rešenja za izgradnju muzejskog prostora koji treba da obezbedi uslove za primereno čuvanje i izlaganje predmeta iz zbirki arheologije, istorije, etnologije, istorije umetnosti i zbirki Stevana Sremca i Branka Miljkovića.
Projektantski zadatak bio je stvaranje uslova koji će omogućiti zaštitu, čuvanje i dostupnost muzejskog nasleđa i na taj način doprineti kulturno-turističkoj ponudi grada Niša.
Animacija budućeg Narodnog muzeja:
Volumen objekta je ikoničan, a oblik objekta je klasičan. Kao takav, Muzej poštuje prošlost ali se usmerava i stremi ka budućnosti.
Funkcija budućeg zdanja Narodnog muzeja prvenstveno je da re-brendira Niš u savremeni centar kulturnog turizma. Suptilnim arhitektonskim sredstvima, ukupna slika grada se menja i osavremenjuje, a istorijskom jezgru se novom zgradom Muzeja i zaštićenim objektima i ambijentima u neposrednom okruženju daje poseban značaj u gradskom prostoru – navode autori. Na ovaj način pojavnost arhitektonskog objekta se ne promišlja autistično (na nivou parcele), već integralno (na višem urbanističkom nivou).
Pristupni plato
Prostorni razmeštaj funkcija sledi složene tokove kretanja. Ključno mesto u zoniranju programa predstavlja spoljni, pristupni plato sa kojeg počinju i na koji se nižu unutrašnji sadržaji Muzeja. Pristupni plato čini sponu između izlagačkog prostora tradicionalne kulture i javnog prostora svakodnevnog života grada. Na ovaj način, ulazna zona je čvorište objekta i služi, pre svega, prostornoj orijentaciji posetilaca.
U rekonstruisanoj kući episkopa Jeronima smešten je ulazni hol sa sadržajima koji su otvoreni ka javnom prostoru koji je formiran ispred Oficirskog doma. U prizemnom delu su smešteni pored ulaznog hola i info pult sa garderobom, kafe i suvenirnica. Na spratu rekonstruisanog objekta smeštena je višenamenska sala. Razmeštaj prostora je tako osmišljen da može istovremeno da predstavi predmete različitih veličina.
Programski i oblikovno nova zgrada Narodnog muzeja u Jevremovoj ulici pozicionira se u kulturnom životu grada Niša kao mesto žive komunikacije i aktivnog odnosa izlagačkog i svakodnevnog, istorijskog i savremenog. Reč je o značajnoj arhitektonskoj i urbanističkoj intervenciji istovremeno.
Uklapanje
Gledano u celini, iako po oblikovanju atraktivna, uklapanje nove intervencije u nasleđeni ambijent je svedeno na nivo osnovnih volumena i površina. Mora se primetiti da nedostaju uklapanje i nadovezivanje na nivou materijala i detalja.
Novi simbol Niša
Rešenje koje predlažu arhitekte Miletić i Vujović, nastavnici sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, jeste da se objekat Muzeja ne sagradi kao dosadno mesto čuvanja i izlaganje starina, već da se realizuje kao atraktivno mesto koje je novi pokretač kulturnih dešavanja i novi simbol Niša. Međutim, da li je inicijativa za izgradnju Narodnog muzeja u Nišu samo politička kampanja ili prava stvar – ostaje nam da vidimo.
