Noć veštica: Da li obeležavate ovaj praznik?

noć veštica
Ilustracija, Pixabay

31. oktobar se u zapadnim kulturama obeležava kao Noć veštica. Međutim, poslednjih godina ovaj praznik našao je svoje mesto i u našoj kulturi.

Dva puta godišnje u Srbiji se vode večite rasprave. Da li je Dan zaljubljenih ili Sveti Trifun, i da li je Noć veštica ili Sveti Luka? Globalizacija i dolazak interneta otvorili su vrata zapadnjačkoj kulturi, koja je u naše društvo donela mnogo toga. Hrana, muzika, film i način oblačenja, samo su delić onog što smo usvojili.

Iako se u Srbiji ovaj praznik ne proslavlja, neke običaje Noći veštica smo prihvatili. To su rezanje bundeve, žurke pod maskama i gledanje horor filmova. Sve ove aktivnosti su zabavnog karaktera i popularne su među omladinom.

Glavni pokazatelj toga su tematske večeri u bioskopima, ukrašeni izlozi radnji, i dekoracije u kafićima. Mnogi smatraju da obeležavanje Noći veštica ugrožava našu kulturu i udaljava nas od tradicije. Sutrašnji dan bitan je za pravoslavne vernike. Sutra se obeležava Sveti apostol Luka, a neke porodice slave ga i kao krsnu slavu, te zbog toga mnogi misle da je prihvatanje “tuđih” običaja direktan udar na naš praznik.

Sveti Luka, kao i svaki pravoslavni praznik, važan je deo tradicije. Krsna slava bitna je svakoj porodici, i njenu vrednost nemoguće je umanjiti.

Nešto više o Noći veštica

Noć veštica (engl. Halloween) svetkovina je koja se obeležava 31. oktobra, noć uoči praznika Svih svetih prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Predstavlja početak trodnevnog obeležavanja Allhallowtide, vreme u liturgijskoj godini posvećeno sećanju na mrtve, uključujući svece, mučenike i sve vernike.

Veruje se da većina tradicija vezanih za Noć veštica potiče od keltske svetkovine žetve koji možda ima paganske korene, prvenstveno u gelskoj svetkovini Samajn, i da je ova svetkovina hristijanizovana kao Noć veštica. Neki akademici, međutim, podržavaju stav da je Noć veštica nastala samostalno kao isključivo hrišćanski praznik.

Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su:

  • kostimirane zabave,
  • pravljenje lampe od tikve,
  • gledanje horor filmova,
  • čitanje strašnih priča,
  • deca idu od vrata do vrata, traže slatkiše i uzvikuju „trick or treat“ („smicalica ili poslastica“). U slobodnom prevodu „dajte nam slatkiše ili ćemo inače biti primorani da uradimo nešto nevaljalo“.

Irski imigranti su verziju ove tradicije preneli u Severnu Ameriku u 19. veku. Noć veštica se proslavlja u SAD, Irskoj, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj, Porto Riku, Japanu, Novom Zelandu i u nekim delovima Australije.

Ipak u srpskoj tradiciji postoji praznik nalik Noći veštica. Poznat je pod različitim imenima, ”Karaveštice” ili ”Poklade“, ili kao običaj ”Koledara“.

Koledari su se preoblačili u razna ruha i išli po selima pevajući celu jednu noć, sve do drugog dana posle podne. Uvek ih je bilo bilo dvanaest, ali su se delili na dve čete po šest momaka. Svaka četa je imala kolovođu, koji je nosio fenjer okićen ruzmarinom.
Zatim su bila tri pevača i jedan blagajnik. Unajmljivali su torbonošu koji je samo nosio darove, kojima bi ih darivali domaćini. Uglavno su se davali darovi u hrani i piću.
Koledari su išli po sokacima i kucali na vrata kuća u kojima je gorela sveća u pendžeru. Koledarska povorka dolazi pred kuću domaćina, obraća se gazdi, i poziva ga na darivanje pevajući neku od koledarskih pesama.

 

 

Dostava hrane u Nišu