Nišlijka koja je boravila u haremima, borila se za ženska prava i putovala

bista u Tvrđavi
Bista Jelene Dimitrijević. FOTO: TO Niš

“Čitati i putovati” životni moto Jelene Dimitrijević. Bila je srpska spisateljica, svetska putnica i uvek se borila za ženska prava.

Njena spomen-bista koja nalazi se u blizini Planinarskog doma u Tvrđavi. Tokom svog života borila se za prava žena na obrazovanje i pravo glasa, poigravala se sa svojom ženstvenošću noseći štap i cilindar, koračala smelo, putovala širom sveta i objavljivala svoje ideje.

Jelena Dimitrijević rođena je u Kruševcu, kao deseto dete, 1862. godine. Sa deset godina preselila se kod brata u Aleksinac, gde je uprkos povredi oka i oštećenom vidu, krišom čitala. Tako je samostalno počela da uči strane jezike i da piše pesme. Njena prva pesma pod nazivom „Devojko“ napisana je 1878. godine.

Prelomni trenutak u njenom životu, kako je govorila, bio je dolazak u Niš, 1881, kada se udala. “Druga prestonica“ Srbije u njenom životu otvara novu stranicu. Tokom 1881. postaje najmlađa upravna članicaPodružine ženskog društva“ u Nišu i radi na svojoj edukaciji. Počinje da piše „pripovetke u stihu“ na niškom dijalektu, usavršava znanje nekoliko evropskih jezika: nemački, francuski, engleski, ruski, grčki i italijanski.

Družila se sa muslimanskim ženama u Nišu, uz čiju pomoć je naučila turski jezik. Upoznala se sa njihovim načinom života i boravila u haremima. Pod tim uticajem 1894. piše prvu zbirku poezije, „Pesme I „ (Jelenine pesme). 1897. objavljuje „Pisma iz Niša o haremima“ ,a 1912 roman „Nove“.

Bila je bolničarka tokom Balkanskih ratova, a u Prvom svetskom ratu izgubila je supruga artiljerijskog potporučnika Jovana Dimitrijevića. Nakon njegove pogibije, Jelena je odlučila da svoj život posveti putovanjima i pisanju. Upoznala je Evropu i boravila u Americi. Putovala je na Istok gde je obišla Egipat, Palestinu, Siriju, Liban, posetila Tagoru u Indiji, bila do Kine i Cejlona.

Ostavila je brojne zapise o svojim putovanjima i prenela svoja iskustva i doživljaje o drugim kulturama, sa posebnim osvrtom na položaj žena. Umrla je u Beogradu pred kraj Dugog svetskog rata, 22. aprila 1945.

U svojoj zaostavštini Jelena je ostavila dela „Zapisi o Grčkoj“, „Pod nebom večno plavim“, nezavršeni autobiografski roman „Melpomena“, pripovetke i beleške. Tridesetih godina, u Parizu, na francuskom jeziku napisala je zbirku „Au soleil couchant“.

Exe-Net