Niš i Kamenička pogibija: 212 godina od Čegarske bitke

čegarske bitke

Na današnji dan, 31. maja obeležava se 212 godina od Čegarske bitke.

Veliko delo oslobođenja bejaše već počelo. Inagurisao ga je Topolski Besmrtnik. Od Đorđa se Stanbol trese, krvozedni otac kuge. Godine1809. po predlogu i zahtevu Rusije, da Srbi udare na Turke i to čim prije Srpski Sovjet svojom proklamacijom od 21. februara iste godine poziva Srbe na oruzje, preporučuje im slogu i da pomazu Djordja Petrovića iz Topole, diku i odbranu Srba.

Karađorđe razdeli vojsku na troje, sam se uputio preko Uzičkog okruga u Staru Srbiju. Na Drinu je poslao kneza Simu Markovića, a prema Nišu Miloja Petrovića Trnavca. Milojeve trupe su 15. aprila 1809. godine skoncentrisane kod Deligrada. Odatle odmah on krenu sa vojvodama Petrom Dobrnjcem, Stevanom Sinđelićem, Hajduk Veljkom Petrovićem, Ilijom Barjktarevićem i Pauljem Matejićem ka Nišu. 18 000 srpskih sokolova sa dva poljska topa., dva šestofuntaša i sa 7 topova za šanac kreću ka Nemanjinom Ponosu u nadi, da će nad tim gradom zakliktati Beli Orao!

Vojska je pristupila Nišu od Svljiga, smatrajući da je sa te strane najslabije zaštićen. Prevalivši oko 40 kilometara puta, vojska je već 21. aprila prispela na Kamenicu. Tu je održan ratni savet. Pošto je prevladalo gledište Hajduk Veljka i Petra Dobrnjca, da se ne udara odmah na Niš, kako je to hteo Miloje Petrović, počeli su se kopati šančevi i utvrđivati plozaji. Raspored trupa je bio po šančevima, a ovih je bilo svega 6.
Prvi je bio više Matejevaca pod komandom Ilije Barjaktarevića. Drugi na Ravništu kod Kamenice pod ličnom komandom glavnog zapovednika Miloja Petrovića Trnavca. Treći kod Donjeg Matejevca bio je glasoviti Hajduk Veljko sa konjicom. Vojska u šancu stajala je pod komandom Petra Dobrnjca, iznad Kamenice, više crkve bio je peti šanac, u kojemu se nalazila rezerva, sa kojom je komandovo mlavski vojvoda Paulj Matejić. na plodnom nabrešku, blagoj kosi, Viniku na istok, bilo je mesto , čije će ime, posle ove tragične ali slavne bitke,biti uneseno u stranice besmrtnosti velike narodne istorije. Na tom mestu na Čegru bio je šanac besmrtnog Resavca tri hiljade heroja i tri topa.

Protiv srpske vojske stajala je turska sila od prilike oko 30 000 ljudi, većinom konjanici.

Tu je u prvom redu bio ceo niški garnizon sa tri paše : Mustafa Paša Đakovački, Mahmut Paša Prizrenski i Malić Dzinić Paša Prištevski. Ceo niški garnizon je mogao imati nešto više od 10 000 boraca. Nekoliko dana pre glavnog i odlučnog napada na Srbe, turska vojska dobila je pojačanje u jačini od 20 000 ljudi pod Izmajil Bejem.
Celom neprijateljskom vojskom komandovao je komandant niškog garnizona Huršid Paša. Neprijateljske snage su bile raspoređene ovako: pešadija i artiljerija u niškoj Tvrđavi, a konjica se protegla na prostoru Niša i Niške banje.
Kada se turska vojska pojačala dolaskom Izmajil Beja, preduzela je diverziju ka Knjaževcu. Radi opasnosti sa boka Hajduk Veljjko ode s konjicom da brani Gurgusovac. Malo zatim pođe mu u pomoć i vojvoda Petar Dobrnjac. Ova dva junaka nisu učestvovali pri glavnom napadu turske vojske na Čegar. Da jesu, verovatno je, da bi bitka uzela drugi tok. Svakako, jedno je sigurno, da je Kameničkoj katastrofi kriva nesloga srpskih vođa.

Treba znati, da je sve do 1809. godine, glavni zapovednik u Deligradu bio Vojvoda Petar Dobrnjac.

Pomenute godine smeni ga nesposoban čovek, čovek kji nije bio u stanju da izvrši ovako povereni zadatak. Taj je čovek bio Miloje Petrović Trnavac. Čim je on primio komandu nad ranim kontingentom, koji je stupao prema Nišu, vojska se odmah podelila na pristalice Milojeve i Petrove. Za sve ovo su sigurno znali i Turci, pak, stoga kada su napali na šanac Petra Dobbrnjca i Hajduk Veljka i našli ga prazna, nije im bilo teško odlučiti se , da odmah sutra dan 19. maja izvrše glavni napad na šanac vojvode Stevana Sinđelića.

19. maja je sreda po svetoj Trojici. Ranim jutrom sledio je napad.

Napad je sledio ovim redom : Napred je nastupala konjica tako da su prvi bili beli konji, pa zeleni, pa alataasti, pa dorasti, pa naposletku crni. Pred prvim redom konjice bila su dva konjička topa. Napadajućom vojskom komandovao je Šašin Paša iz Leskovca. Pošto Turci izvršiše molitvu, stadoše se lagano priblizavati šancu Resavskog Vojvode. Kad se šancu primakoše, Srbi na njih ospu plotun, i tako otpoče borba. Sinđelić je tog dana odbio 5  juriša. Sunce je već zalazilo, a vojnici srpski iz drugih šančeva nisu dolazili u pomoć Sinđeliću, ili što nisu mogli bez konjice, ili što Miloje nije dao. Najzad Turci preko svojihh mrtvih navale u šanac i stanu se klati i gušati sa Srbima. Resavski Heroj. videvši da je sve izgubljeno, sasu svoj pištolj u dzebanu, koja se u šancu nalazila, te on sa mnogim Turcima i sa ono Srba, što je bilo oko njega, odleti u vazduh. Ovo se dogodilo kada se mrak već spustio na zemlju. Veličanstven prizor u svojoj grozoti! Niš je sa plamenog sjaja izgledao kao usred dana! Grozota prizora bila je merilo veličine herojske duše Stevana Sinđelića!
Priredio na stranici / Novaković Č. Milan
Izvori / Istorija Niša ‐ Stojan Anastasijević 1940
              Niški Zbornik ‐ Gradina / Niš
              Istorija Niša I ‐ Gradina i Prosveta 1983
              Istorijski arhiv Niš
              Niški Vesnik
              Wikipedia
Za Tebe ……