Na današnji dan rođen je Stevan Sinđelić, srpski junak koji je poginuo na Čegru

Na današnji dan, 1770. godine rođen je srpski junak i vojskovođa u Prvom srpskom ustanku Stevan Sinđelić.

Stevan Sinđelić rođen je u selu Vojska, u opštini Svilajnac. Njegov otac, ugledni zanatlija Radovan Rakić je umro vrlo mlad, pa se Stevanova majka, Sinđelija, preudala u selo Grabovac. Zato su ga ljudi po majci Sinđeliji prozvali Sinđelić.

Još pre nego što će podići ustanak, Karađorđe je prelazio preko Velike Morave i sastajao se sa Sinđelićem i dogovarao se o početku ustanka, pa je Sinđelić počeo da prikuplja narod resavskog kraja za ustanak protiv osmanske vlasti. Čim je objavljen ustanak u Orašcu, Karađorđe je o tome obavestio Stevana Sinđelića.

Stevan Sinđelić je odmah pobunio celu Resavu. Osmanlije, koji su bili u Ćupriji, čim su čuli za ustanak Srba kreću protiv ustanika. Stevan Sinđelić je to na vreme saznao, pa ih je spremno dočekao na Jasenjaru, između Svilajnca i Ćuprije i potukao do nogu. To je bilo njegovo prvo bojevanje i prvi ratni uspeh.

Zbog uspeha u mnogim borbama u kojima se pokazao kao dobar i sposoban vojskovođa, Karađorđe ga je postavio za resavskog vojvodu.

Stevan Sinđelić je sa Dobrnjcem ratovao po moravskoj dolini i osvojio Ćupriju, Paraćin i Ražanj, do Deligrada.

Tu su iskopali i utvrdili velike i jake šančeve u kojima su dočekali niškog Huršid-pašu sa mnogobrojnom vojskom, u isto vreme kada je bio boj na Mišaru (1806. godine).

Posle 1807. i kratkog predaha, došla je za srpske ustanike sudbonosna 1809. godina.

Spomen-bista ispred Ćele kule. Tekst na spomeniku glasi: Namerniče, stani! Čegru se okreni: Neka ostanu tebi u večnoj uspomeni junaci sa čegra, slobode tvorci, Sinđelić Stevan i njegovi borci.

Kod Kamenice, sela nadomak Niša, Srbi su imali 6 šančeva. U prvom šancu (na brdu Čegar) je bio vojvoda Stevan Sinđelić sa svojih 3.000 Resavaca.

Kad su Osmanlije saznale da su se dvojica vojvoda, Hajduk Veljko i Petar Dobrnjac povukli s vojskom, i da su usled toga Srbi oslabili, krenuli su jakom vojskom na srpske položaje na Čegru.

Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Osmanlije su jurišale četiri puta, ali su ih Sinđelićevi junaci odbili.

Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Osmanlije su na juriš ušli u šanac. Borba puškama, pretvorila se u borbu kundacima, noževima, i golim rukama. Osmanlije su stalno dobijale pojačanje, dok je Sinđelić na kraju ostao sam.

Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Osmanlije isterati iz šanca i da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ u osmanske ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj. Tom prilikom poginulo je 6.000 Osmanlija i svi preostali Srbi.

Stevan Sinđelić u bici na Čegru (rad Pavla Čortanovića)

Posle ove pogibije niški paša naredio je da se sve srpske glave odseku i odnesu u Niš. Ćurčije su odrali glave i predali ih paši koji je naredio da se sazida Ćele kula. I dan danas ovaj spomenik palim čegarskim braniocima nalazi se u Nišu i pretvoren je u spomen obeležje.

Ćele-kula
Ćele kula u Nišu; Foto: Turistička organizacija Niša

PROČITAJTE I PRIKAZ BITKE NA ČEGRU, 31. MAJ 1809.

Prikaz bitke na Čegru, 31.maj 1809.

Izvor: Wikipedia