Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji je primećen porast broja pacijenata koji se operišu na neurohirurgiji, a naročito u državnim ustanovama, poput Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Kao razlozi za ovaj trend navode se povećan broj malignih bolesti, lakši pristup dijagnostici i povećan broj operacija na kičmi zbog produženja životnog veka. Godišnje se, prema podacima iz ove medicinske ustanove, samo u Klinici za neurohirurgiju operiše između 2.500 i 3.000 pacijenata, a čekanje na operacije traje oko 15 do 20 dana.
Kako su se u poslednjih 10 godina uslovi rada u ustanovama u kojima je neurohirurgija primarna medicinska grana prilično unapredili, danas se skoro sve može operisati u Srbiji, bez slanja pacijenata u inostranstvo. Pored državnih medicinskih ustanove, nerohirurški zahvati se obavljaju i u privatnim ustanovama, koje možete pronaći na sajtu Hipokratija.
Čime se bavi neurohirurgija?
Neurohirurgija je specijalnost u medicini koja se bavi dijagnostikom, lečenjem i operativnim zahvatima na mozgu, kičmenoj moždini i perifernom nervnom sistemu. Ova grana medicine obuhvata različite oblasti u kojima neurohirurzi pružaju svoju ekspertizu.
Jedna od tih oblasti je neurotraumatologija, koja se bavi povredama mozga i kičmene moždine. Neurohirurzi su obučeni da dijagnostikuju i leče povrede kao što su kontuzije, hematomi i frakture koje utiču na ove vitalne strukture nervnog sistema. Neuroonkologija je još jedna važna oblast neurohirurgije. Tumori mozga i kičmene moždine zahtevaju poseban pristup i pažljivo planiranje operativnih zahvata.
Cerebrovaskularna neurohirurgija se fokusira na bolesti krvnih sudova mozga, kao što su aneurizme, arteriovenske malformacije i kavernomi. Neurohirurzi obavljaju operacije za uklanjanje aneurizmi ili vaskularnih malformacija kako bi sprečili potencijalno opasne krvarenje ili druge komplikacije.
Spinalna neurohirurgija je posvećena degenerativnim oboljenjima kičmenog stuba, kao što su hernija diska i spondiloza. Lekari se tada odlučuju za operacije za otklanjanje pritiska na kičmenu moždinu i nervne strukture, što pomaže u ublažavanju bola i poboljšanju pokretljivosti pacijenata. Hirurgija perifernih nerava se bavi lečenjem povreda i oboljenja perifernog nervnog sistema.
Kongenitalne anomalije nervnog sistema, poput hidrocefalusa, takođe su oblast kojom se bavi neurohirurgija. Hirurgija bola je specijalnost neurohirurgije koja se fokusira na tretman hroničnog bola koji proizlazi iz nervnih struktura. Neurohirurzi koriste različite tehnike i procedure za ublažavanje bola i poboljšanje kvaliteta života pacijenata.
Funkcionalna neurohirurgija se bavi poremećajima kao što su epilepsija i bolesti motorike. Neurohirurzi mogu izvoditi operacije za smanjenje ili kontrolu simptoma ovih neuroloških poremećaja.
Najčešće se rade operacije kičme
Bolovi u kičmi i smanjena pokretljivost su visoka cena modernog načina života i loših navika. Kada tegobe postanu nepodnošljive, ljudi se obraćaju lekarima. Obično se kreću od lekara opšte prakse do specijalista kao što su fizijatar, neurolog, ortoped i reumatolog, a neki čak završe i kod neurohirurga.
Degenerativna oboljenja kao što su hernija diska, suženje kičmenog kanala, iskliznuće pršljena i nestabilnost kičme su najčešći razlozi za operaciju kičme. Postoje i druga stanja poput tumora kičmenog stuba i kičmene moždine koja zahtevaju operaciju, ali većina njih nije hitna. Glavobolje su često razlog zabrinutosti, ali pre nego što se pomisli na operaciju, treba proći kroz pregled kod neurologa i dijagnostičke procedure.
Pacijenti često žele brzo rešenje problema i odlučuju se za intervenciju u privatnim klinikama, ali to može dovesti do problema. Zloupotreba postoji i u oblasti kičme, pa je važno da pacijenti budu dobro informisani o svojoj situaciji, mogućnostima lečenja i planu hirurga pre nego što donesu odluku o operaciji.
Za operaciju potrebni opravdani razlozi
Međutim, samo mali broj pacijenata zaista ima opravdane razloge za operaciju, svega od pet do osam odsto. U našoj zemlji, taj procenat je veći iz različitih razloga, uključujući neiskustvo hirurga, želju pacijenta da brzo reši problem i komercijalne motive. Dijagnoza mora biti tačna, a operacije se ne smeju olako shvatati zbog ozbiljnosti tih zahvata.
Pregled kod neurologa i snimanje su važni koraci pre nego što pacijent dođe do neurohirurga. Takođe, treba biti oprezan s samoproglašenim kiropraktičarima i lekarima koji pokušavaju nagovoriti pacijente da odmah budu operisani.
Klinike u našoj zemlji spremne za teške intervencije
Klinike u Srbiji rade u skladu sa svetskom praksom i nude tretmane kao što su gama nož, odnosno iks nož za određene slučajeve. Međutim, za neke intervencije je još uvek potrebno otići u inostranstvo. Prema najavama nadležnih, cilj je da pacijeti iz naše zemlje ne moraju putovati u inostranstvo na lečenje tumora mozga i kičmene moždine.
Klinike u našoj zemlji su postigle uspehe u tim oblastima, ali pacijenti treba da budu svesni da odlazak u inostranstvo ne garantuje bolji tretman i može dovesti do gubitka vremena i novca. Postoji stručni konzilijum koji odlučuje o opravdanosti određenih operacija koje bi trebalo pokriti zdravstveno osiguranje. Samo selektivna rizotomija kod spasticiteta u ranom detinjstvu opravdava slanje dece na operacije u inostranstvo.
