Na današnji dan, pre 145 godina Niš je oslobođen od Turaka i posle skoro pet vekova robovanja, pripojen matici Srbiji.
Niš je od turaka oslobođen nakon borbi koje su započete sredinom decembra 1877. godine. Tada su Ibarska, Moravska i Dunavska divizija prešle srpsko-tursku granicu i zauzele položaje severo-zapadno od grada, približivši mu se na pet do osam kilometara.
Ibarska divizija je prodrla i južnije i presekla vezu između Niša i Leskovca. Potom je srpska vojska osvojila Pirot i Belu Palanku. Tako je onemogućena veza turskog garnizona u Nišu sa trupama u Sofiji. Naša vojska je zatim izbila na planinu Seličevicu zatvorivši obruč oko Niša i sa južne strane. Ukupne srpske snage imale su 15.000 vojnika i 102 topa, a turske 5.000 vojnika i 267 topova.
Glavni napad na Niš, pod komandom pukovnika Jovana Belimarkovića, izvršio je Šumadijski korpus sa obronaka planine Seličevice. Ona je smatrana “kapijom za ulazak u Niš”, jer je južni deo grada od strane Turaka najslabije utvrđen.
Već u prvim napadima, osvojeni su Markovo kale, Ćurlinski visovi, i Velika kamara, a uz snažno dejstvo artiljerije i sadejstvo drugih jedinica, ugrožena su i poslednja utvrđenja na Gorici.
Istovremeno srpske snage, pod komandom pukovnika Milojka Lešjanina, napadale su i sa severozapada.
Kada su na grad počele da padaju prve granate, turske starešine grada, posle izvesnog taktiziranja i oklevanja u iščekivanju pomoći, konačno su potpisale Konvenciju o predaji Niša.
U oslobođenom Nišu, primopredaje grada, srpsku zastavu na Stambol kapiji niške trvđave postavio je Nišlija Todor P. Stanković, član tajnog komiteta za oslobođenje. U borbi za Niš poginulo je 120 srpskih vojnika, a 791 je ranjen.
Knez Milan Obrenović, vrhovni komandant srpske vojske, svečano je ušao u Niš, samo nekoliko dana po oslobođenju. Borbe za oslobođenje i drugih krajeva jugoistočne Srbije ubrzo su uspešno okončane, a Knez Milan i srpska vlada nastavili su diplomatsku aktivnost da se novooslobođeni krajevi pripoje Srbiji, što je i učinjeno na Berlinskom kongresu.
Knez Milan će potom kupiti kuću u Nišu, a na njegov zahtev, Niš će biti mesto čestih zasedanja Narodne skupštine (naročito u periodu 1883-1886) i srpske vlade, i tako postati druga prestonica Srbije.
