Atanasije Petrović, u narodu poznatiji kao „Učitelj Tasa“, je najčuveniji niški prosvetni radnik 19. veka. On je preko četrdeset godina neumorno radio na prosvećivanju i buđenju svesti u narodu.
Foto: Vanja Pantić
Učitelj Tasa rođen je 1824. godine u Nišu, gde je i umro, 1894. Odrastao je u siromašnoj porodici Petrija i Petra Nikolića, pa je već sa 7 godina pošao na zanat. Međutim, još kao mladi dečak pokazao je interesovanje ka nauci, a kako je učiteljski posao tada smatran vrlo perspektivnim, roditelji su odličili da ga ipak usmeravaju ka prosveti. Tako se Atanasije Petrović opredelio da svoj život posveti obrazovanju.
Tokom školovanja, Tasa je imao nekoliko učitelja.
Osnovnu pismenost stekao je učeći od popa Cvetka, sveštenika niškog, koji pošto nemađaše škole, učeše đake u svojoj kući sa platom od 2 groša mesečno od đaka. Nešto kasnije, osnovno znanje mu je proširio tadašnji niški đakon Grigorija koji u tom periodu postao i vladika niški.
Tasa se školovao u takozvanoj „Popovskoj školi“ koja je u Nišu postojala od 1830. do 1832. godine. Među Tasinim učiteljima bio i Dimitrije (Nikola) Kratovalija Đeorđijević, sveštenik i učitelj grčke škole u Nišu. Grčki jezik je naučio od sveštenika Petra. Kada je u Niš došao Spiridon Jovanović, koji je sa sobom doneo plan i način rada kao u Vojvodini, roditelji mnoge dece su shvatili značaj ovakvog učenja. Tako je i Atanasije postao njegov učenik. Kod njega je završio četiri razreda „uredne škole“ sa odličnim uspehom. Nakon toga je počeo da se sprema sa nastavnicima iz nekoliko predmeta: slaveno srpski gramatika, crkvena istorija, srpski čitanka, katihizis, račun…. Kod ovog učitelja, Atanasije je položio učiteljski ispit sa odlilčnim uspehom.
Iako Tasino obrazovanje nije bilo kontinuiranao i sistematsko za tadašnje vreme, njegov stepen pismenosti bio je veoma značajan. Pošto je Atanasije bio među najboljima po uspehu, sa 17 godina postao je učitelj u niškoj crkvenoškolskoj opštini. Sa Spiridonom Jovanovićem radio je 15 godina, sve do njegove smrti 1859. godine. Tada je Tasa postao glavni učitelj i preuzeo vođenje školskog programa.
Foto: Vanja Pantić
O početku učiteljskog rada Atanasija Petrovića, Stojan Novaković je napisao:
„Kada je 1840. godine broj studenata u niškoj školi narastao na 200, nastavnik Spiridon, u dogovoru sa mitropolitom i školskom opštinom, postavi Atanasija Petrovića za mlađeg nastavnicima.U početku mu odvoji 80 đaka kao drugu klasu. I on im je predavao časlavac za čitanje, račun, istoriju crkve, katihizis, pisanje po pregledalicama„.
Prema pisanim podacima o učitelju Tasi, na početku svoje učiteljske karijere, on je kao „mlađi nastavnik“ iz školskog fonda dobijao platu od 50 groša mesečno. Ovaj iznos je vladika Venedikt kasnije povećao na 100 groša.
Savremenici Atanasija Petrovića, slažu se da je raspolagao veštinama da podiđe turskim vlastima i paši kako bi dobio njihovo poverenje. Turcima se nikako nije dopadalo to što su u Niš dolazili učitelji iz Kneževine Srbije. Učitelju Tasi je poverenje Osmalija mnogo značilo, što je doprinelo tome da obavlja učiteljski posao u dugom vremenskom periodu, stičući veliki ugled u niškoj varoši.
Pored obrazovanja, Atanasije je radio i kao pisar u mitropoliji, u crkvenoj opštini kao računovođa, i pevao je u niškoj crkvi.
“Presad mudrosti” ili „Sobranie poučitelni misli„ – knjiga koju je Tasa priredio 1858. godine i to je prva štampana knjiga jednog Nišlije. Štampana je u 2000 primeraka. Delo nije bilo originalno, ali se u školama koristilo kao čitanka. Glavni deo knjige činile su izreke velikih mislilaca poput Sokrata, Platona, Pitagore.. Poruke, pažlljivo birane veštom rukom učitelja Tase. Kritikuju lenjost, licemerje, brzopletost, uobraženost i malodušnost a podstiču humanost, drugarstvo, rad i lepo vaspitanje. Drugi deo knjige nosi naslov Dužnosti roditelja o vaspitanju dece i u njemu se naglašava značaj roditeljskog vaspitanja. Treći odeljak presadi mudrosti sadrži savete roditelja mladim supružnicima.
U Nišu skoro da nije postojao organizovani školski sistem. Sveštenici su u svojim kućama opismenjavali decu spremajući ih za sveštenički poziv. Nastavu su izvodili na slaveno-srpskom jeziku a izučavao se i crkveno-slovenski jezik. Organizovano su delovale jedino grčke škole u koje su imućniji građani upisivali svoju decu. Po svedočenju Atanasija Petrovića: „Do 1830. godine nije bilo nikakvih škola u Nišu ni u okolini. Po pričanju starih ljudi tada behu jedino pismeni školovani ljudi popovi i kaluđeri„.
Prva školska zgrada u Nišu podignuta je 1830. godine. Niška prosveta začeta je u školi „Učitelj Tasa„, pre svega likom i delom Atanasija Tase Petrovića, čije ime škola sa ponosom nosi.
Prva škola u Nišu ponikla je na prostoru današnje škole i školskog dvorišta i sa uspehom skoro dva veka neguje školsku tradiciju.
Nakon oslobođenja Niša od Osmanlija, 1878. godine od strane noovoosnovane vlasti, učitelj Tasa je postavljen za upravnika Narodne škole u Nišu. Na toj dužnosti bio je sve do 1880. godine kada je penzionisan.
Neki od Učitelj Tasinih učenika bili su znamenite nišlije: Todor Milovanović, Dimitrije Mile Cvetković, Todor Stanković, Kole Rašić, Nastas Nastasijević i drugi.
Po Učitelju Tasi ime je dobila najstarija osnovna škola u Nišu. Tasino ime nosi i jedna ulica i trg ispred škole u Nišu na kome se nalazi njegova bista sa knjigom u ruci.
Atanasije Petrović preminuo je 13. februara 1894. godine u Nišu. Sahranjen je niškom Starom groblju. Ove godine navršava se 128 godina od smrti Učitelj Tase, te je održan i pomen polaganjem venca na njegov uređen grob.
