Ko pravi buku na otvorenom u Nišu biće kažnjen

U Nišu uskoro kažnjavanje za prekomernu buku na otvorenom
U Nišu uskoro kažnjavanje za prekomernu buku na otvorenom

U Nišu će se u narednom periodu odrediti šest akustičnih zona u kojima će biti dozvoljen određeni nivo buke. Na osnovu toga inspektori za zaštitu životne sredine će meriti nivo buke u tim zonamai pisati mandatne kazne onima koji prekrše ovu odluku.

“Inspektori će fonometrima meriti nivo buke u šest određenih akustičnih zona. Tu spadaju mesta za odmor i rekreaciju, zatim bolnička, turistička, stambena, poslovno-stamebna i insdustrijska područja. Biće dozvoljeno između 40 i 55 decibela”, objašnjava Ivana Krstić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Za nepoštovanje ove odluke predviđene kazne će biti od 25.000 do 150.000 dinara.

Odluka se, objašnjava Krstićeva, donosi u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke i Uredbom o graničnim vrednostima, a koja je u skladu sa urbanističkim planom koji važi do 2025. godine.

Uticaj buke na zdravlje ljudi

Buka je neprijatan i neželjan zvuk. Ona negativno utiče na zdravlje ljudi, oštećuje sluh, utiče na mentalno zdravlje, izaziva kardiovaskularne i druge poremećaje, remeti imuni odgovor organizma.

Granicom buke koja može da izazove oštećenje sluha u medicini smatra se buka od 85 decibela, a granica bola je između 120 i 130 decibela, što odgovara zvuku koji proizvodi mlaznjak udaljen oko 100 metara.

U stanovima buka uglavnom iznosi 40-50 decibela, u kancelarijama do 65, dok u saobraćaju lako dostiže 85 decibela. S jačinom buke od 110 decibela, diskoteke i rok koncerti često premašuju nivo buke koju proizvodi pneumatski čekić (100 decibela). 

Buka utiče i na mentalno zdravlje izazivajući psihološke smetnje: glavobolje, napetost, nemir, razdražljivost, depresivno raspoloženje i umor. Takođe, dovodi do povećanog korišćenja sedativa i analgetika, kao i do pogoršanja već postojećih mentalnih poremećaja.

Rezultati višegodišnjih studija pokazuju da je oko 10% stanovništva pojačano osetljivo na buku. Naročito su osetljiva deca mlađa od 6 godina i osobe starije od 65 godina. Žene su nešto osetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi.

Na individualnu osetljivost utiče i stanje neurovegetativnog i vaskularnog sistema, pojedine virusne infekcije, upotreba alkohola, duvana i profesionalna izloženost neurotoksičnim materijama.

Da li znate?

  • U VII veku p.n.e. su dati prvi pisani ”zakoni” o buci u Rimskoj imperiji. Egipatski zapisi iz prve godine p.n.e. govore o negativnom uticaju buke po ljudski organizam.
  • Smatra se da fetus već od 27-me nedelje reaguje na zvučne stimulse iz spoljne sredine promenom pulsa.
  • Čovečje uho je osetljivo na zvučne talase čija se frekvencija kreće u opsegu od 16 do 20.000Hz. Zvučni talasi frekvencije ispod 16 Hz pripadaju području infrazvuka, nečujni su za čoveka, a registruju se kao vibracije. Zvuk frekvencije iznad 20.000 Hz naziva se ultrazvuk, takođe je nečujan za čoveka i ispoljava toplotni efekat na tkiva.
  • Preko 50% stanovništva Evrope svakodnevno ometa buka
  • Oko 16% evropskog stanovništva ( 113 miliona ) živi u ”crnim akustičkim zonama” > 65 dB.
  • Kod 30% stanovnika Evrope buka ometa spavanje.
  • Kod oko 12% svetske populacije ( 700 miliona ) sluh je ugrožen bukom.
Global digital clinic