Kivano lat. Cucumis metuliferus je afrička bodljikava dinja, svojim izgledom podseća na krastavac. Ukus ove biljne vrste je mešavina dinje, krastavca, banane i limete.
Preporučuje se za imunitet, kod anemije i dobar je savetnik u borbi protiv sezonskih prehlada.
Postojbina ove biljne vrste je Afrika, odakle je u prvoj polovini dvadestog veka krenulo njeno širenje u svet. Tako je prvo dospela na Novi Zeland, pa onda u Australiju i tako redom. Danas se kivano proizvodi u južnoj Americi, Hrvatskoj i našoj zemlji.
Naziv kivano vezuje se za sličnost sa kivijem, mada jako podseća na krastavac. Voće svetlo zelene boje, veoma bogatog hranljivog sastava, dostupno krajem leta u našem geografskom pojasu, jede se sirovo.
Poljoprivredno gazdinstvo Smiljanić iz Mačvanskog Belotićana na svom imanju proizvodi kivano.
Andrea Todorović po struci ekonomista mlada i ambiciozna devojka slučajno je otkirla kivano na jednom od putovanja u inostranstvu. Neobičan izgled ovog voća privukao mi je pažnju i želela smo da ga probam, počinje priču Andrea.
Krenula sam da istražujem i uvidela da je kivano veoma zdrava biljna vrsta. Neposredno po povratku sa putovanja ispričala sam ukućanima i rešili smo da krenemo sa proizvodnjom na našem gazdinstvu.
Proizvodnjom kivana bavimo se više od deset godina, a poslednje tri godine proizvodnju smo proširili i polako je prerasla u posao.
Kivano je biljna vrsta koja veoma brzo raste i neophodno ga je orezivati. Tolerantan na visoke temperature, nema preterane potrebe za vodom, tako da dodatna ulaganja u sisteme za navodnjavanje nisu neophodna kada je ova proizvodnja u pitanju. Ulaganje fizičkog rada u ovu proizvodnju podrazumeva uklanjanje zaperaka i povremeno zalivanje. Ono što je posebno interesantno u ovoj proizvodnji je da se ne koriste nikakvi hemijski preparati.
Kada smo krenuli sa proizvodnjom kivana, celokupan rod bio je za naše potrebe. Iz godine u godinu površine smo povećavali. Veliki trud i rad smo uližili u proizvodnju, u početku smo sve obavljali u krugu porodice koju čine deda, baba, mama i ja, danas imamo pomoć preko dvadesetoro ljudi, priča Andrea.
Trenutno kivano proizvodimo na površini od 50 ari, planiramo u godinama koje dolaze da površinu povećamo.
Decenijska proizvodnja, posvećenost, istrajnost doveli su da dobijemo konstantno veći prinos, sreća je da kivanu fantastično odgovara mačvanska zemlja. Sada tačno znamo kada i šta treba uraditi i kako da se sačuva, što u samom početku nije bio slučaj, kaže Andrea.
Ovo je biljna vrsta koja izikuje dosta ulaganja kako novčanog tako i vremena.
Pripreme za proizvodnju kivana kod nas počinju februara, prvo se sprema seme i organizuje sve neophodno za tu godinu.
Setva se obavlja aprila i na otvoreno iznosi onog trenutka kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, najkasnije poslednje nedelje maja meseca. Kivano raste u vidu loze ili žbuna. Biljka svojim izgledom podseća na krastavac. Stabljike dostižu visinu od 150 do 300 cm i celokupna stabljika je prekrivena dlačicama. Stabljika kivana je člankovita, dužina internodija kreće se od 5 do 8 cm. Na svakom članku razvijaju se tanke dugačke vitice kojima se biljka pričvrsti za podlogu i uspravlja. Kivano ima karakterističan rast u vidu loze ili žbuna. Biljka svojim izgledom podseća na krastavac. Dostiže visinu od 150 do 300 cm i celokupna stabljika je prekrivena dlačicama.
Plodovi su veličine 5 do 10 cm, a dostižu težinu oko 300 grama. Mladi plodovi su svetlozelene boje, tokom procesa sazrevanja dobijaju svetlo žutu boju koja kada je kivano potpuno zreo prelazi u narandžasto-crvenkastu. Kada je plod dostigao punu zrelost ceo plod je prektivenim bodljama.
Ono što ga razlikuje od drugog voća je da nije podložan truljenju.
Semenke su ukusne, posebno u kombinaciji sa sladoledom ili jogurtom. Afrička dinja se dobro slaže i sa slanim sirevima, krastavcem i paradajzom. Kivano se može koristiti u vidu sokova, koktela, slatka, neizostavan je sastojak mnogih poslastica.
Kada je berba u pitanju ne možemo prezicno reći kada je najpogodniji za branje, pošto zavisi od mnogo faktora. Imamo dugogodišnje iskustvo u proizvodnji kivana i sada tačno znamo kada je najpovoljniji momenat, pojašnjava Andrea.
Plod se čuva na sobnoj temperaturi u plastičnoj posudi po jedan komad. Tako upakovan plod kivana može da stoji dva, tri meseca. Presecanjem ploda na pola izvadi se mesnati deo i uživa u aromi, ukusu, mirisu.
Plod u unutrašnjosti sadrži semenke koje obiluju masnim kiselinama, najznačajnije su linolna i oleinska kiselina. Oleinska kiselina ispoljava svoje blagotvorno dejstvo u borbi sa visokim krvnim pritiskom.Semenke su bogate beta karotinom i provitamin A, koji su nezamenljivi u očuvanju imunog sistema, zdravlja kože i očiju.
Vitamin E antioksidans neophodan za zdravo srce, mišiće, nerve, crvena krvna zrna, izbalanstiranost hormona i kožu. Uloga vitamina E je da neutrališe slobodne radikale koji su izazivači mnogih zdravstvenih poremećaja u organizmu čoveka. Biljna vrsta koja obiluje vitaminima A, C, E i mineralima kalijumom i gvožđem, sadrži fosfor, magnezijum, bakar, cink, kalcijum i natrijum. Poželjno je uvrstiti je u ishranu svih koji vode računa o svom zdravlju, ima malo ugljenih hidrata pa je pogodna za sve koji su na nekom od restriktivnih režima ishrane.
Jedan od ciljeva za budućnost je uspostavljanje saradnje sa inostranim kupcima i ostvarivanje izvoza.
Planovi za budućnost ovog gazdinstva su da prošire proizvodnju, krenu sa preradom kivana, kao i da krenu sa proizvodnjom nove zanimljive biljne vrste, koja je za sada tajna. Želja je da prošire svoju ponudu na celu Srbiju kako bi što više ljudi moglo da proba i oseti blagodeti ove biljne vrste.
Za Naissus.info priredila
Dr Marija Spasić
Doktor biotehničkih nauka oblast ratarstvo
