Kinezi dočekuju svoju Novu godinu

Lunarna nova godina počeće 16. februara, kada se slavi Prolećni festival. Tog dana Kinezi će dočekati godinu žutog zemljanog Psa, godinu pravde i skromnosti.

Sam doček predstojeće godine u kineskoj tradiciji traje čak 15 dana i otpočinje Prolećnim festivalom, jednim od najradosnijih tamošnjih praznika.

Sem u Kini lunarna Nova godina slavi se u drugim zemljama Dalekog Istoka kao što su Malezija, Indonezija i Vijetnam.

U danima pred proslavu milioni Kineza raseljeni širom sveta vraćaju se u zemlju maticu kako bi sa porodicom i prijateljima dočekali Novu godinu.

Taj period poznat je kao “Velika migracija” i predstavlja najveće godišnje pomeranje stanovništva u samoj Kini i svetu. One koje godina Psa zatekne van Kine obeležiće praznik u krugu porodice, ali i raznim aktivnostima koje strane zemlje priređuju u čast ovog naroda.

U kineskoj kulturi ne postoji Deda Mraz niti novogodišnja jelka, ali značajna uloga pridaje se vatrometu i petardama.

Drevni ples Zmaja, prepoznatljiv u celom svetu, masovno se izvodi na ulicama.

Ples, muzika i razne boje opravdavaju samo ime praznika, Festival proleća.

Tog dana u Kini preovlađuje crvena boja jer se veruje da donosi radost i mir. Mnoge kineske porodice svoja vrata farbaju u crveno pred Festival da bi im u dom ušla sreća.

Slično kao i na hrišćanski Božić veruje se da se na dan Prolećnog festivala ljudi mire i da se svaka nesloga zaboravlja.

Mlađi posećuju starije i tako im iskazuju poštovanje, to je razlog što su tada ulice gradova prazne, a sela širom Kine oživljena.

Kineski običaji za Novu godinu

Mnoštvo običaja šta se sme, a šta ne i niz sujeverja vezuju se za Festival proleća.

Zabranjeno je jesti kašu jer se smatra da je to sirotinjsko jelo, trpeza mora biti bogata, a sve pirinčane posude u kući pune. Da glad ne bi zakucala na vrata ne treba prekidati ili raditi dodatne poslove dok se kuva.

Takođe tog dana je zabranjeno uzimati metlu u ruke, a naročito meteti po kući. Veruje se da sa prašinom iz doma odlazi i sreća.

Pred novogodišnje veče, na jedan dan iz kuća sklanjaju se svi noževi, jer ukoliko bi se neko povredio smatralo bi se da je prerezana sreća ukućana u narednoj godini.

Ovo kulturno nasleđe istovremeno izaziva čuđenje i interesovanje među strancima, pa mnoge zemlje priređuju manifestacije ne bi li svojim građanima predstavili ovu istočnjačku zemlju.

Te se u periodu dočeka čuveni briselski dečak oblači u tradicionalnu crvenu nošnju, kockarnice u Las Vegasu dekorišu kineskim ukrasima, a u Srbiji institut Konfučije već godinama organizuje izložbe, predavanja pa čak i proslave.

Zvaničan kraj slavlja biće 2. mart kada će milioni crvenih lampiona poleteti u nebo, noseći želje i pozitivne misli kineskog naroda.

Taj praznik poznat je kao Festival lampiona ili Šangajski festival, a slavi se i u Japanu kao mala Nova godina.