Odbornica u Skupštini grada Niša Tamara Milenković Kerković ocenjuje da su odgovori Gradske uprave za građevinastvo i JP Zavoda za urbanizam , a na odborničko pitanje “Koliko stambenih objekata je izgrađeno na području GO Palilula u prethodnih pet godina , a koje zadovoljavaju zakonski minimum zelenih površina?“ pokazali da se u Nišu i ne zna koja je institucija nadležna za kontrolu postojanja zakonskog minimuma zelenih površina oko izgrađenih stambenih objekata, kao i da, kako smatra, verovatno tu kontrolu nijedna institucija i ne sprovodi.
Odbornica u Skupštini grada Niša Tamara Milenković Kerković saopštava da nakon što “Gradska opština Palilula nije imala odgovor na pitanje o kontroli izgrađenih stambenih objekata odbornice Nađe Stošić, iz OG „Biramo Palilulu“ , da je uputila ovo pitanje Gradskoj upravi za građevinarstvo i JP Zavod za urbanizam”.
“Odgovor Uprave za građevinarstvo bio je da „ova Uprava ne poseduje traženu informaciju“ da „ova Uprava izdaje građevinske dozvole u skladu sa važećim planskim dokumentom uz poštovanje planom predviđenog procenta zelenila“ i uputila odbornicu na CEOP – Centralnu evidenciju objedinjenih procedura , kao i na sajt Grada Niša, E-usluge , Registar objedinjenih procedura”, saopštava Kerković.
“Ovaj odgovor znači da Uprava izdaje građevinske dozvole a da dalja sudbina projekta nije njen posao, niti Upravu zanima da li se objekat izvodi po projektu koji su dozvolili. Kako onda stambeni i drugi objekti uopšte dobijaju upotrebnu dozvolu? Ni JP Zavod za urbanizam , na osnovu odgovora od 10.septembra , ne vrši kontrolu poštovanja zakonskih normi od strane investitora , već mogu samo da „prate samo zakonske osnove i mere pri izradi planskog dokumenta te stim nadležnost i ingerencija JP Zavod za urbanizam nije utvrđivanje postojanja zakonskog minumuma zelenih površina oko stambenih objekata“, saopštava Kerković .
Ona ocenjuje da “oni planiraju , a da ih ne zanima da li se ti planovi sprovode”
“Ako ni pravna služba GO Palilula ne zna ko je nadležan, a to nisu ni ove dve institucije kako to mogu da znaju građani Niša? Očito je da se kontrolom usklađenosti izgrađenih objekata sa zakonom, planovima i građevinskim dozvolama niške institucije i ne bave, a da je tako ne samo za zelene površine već i za obavezna parking mesta , koje mora da ima svaki izgrađeni stan. Da li neko kontroliše stabilnost izgrađenih objekata?”, navodi Milenković Kerković.
Prema njenom mišljenju “ovi odgovori objašnjavaju i zašto se Niš guši u smogu, zbog čega se javljaju poplave posle svake veće kiše i zbog čega je borba za parking mesto svakodnevni angažman Nišlija, zbog kojih za kazne zbog prekoračenja parkiranja JP „Parking servis „ plaćamo iznose mesečene rate za stambeni kredit”.
“Ovo objašnjava i ogromna a nekontrolisana bogatstva koja stiču javni funkcioneri i investitori koji Niš pretvaraju u Palermo , koji je simbol uništenog grada zbog povezanosti politike i građevinskog krupnog kapitala”, ocenjuje Kerković.
Zaključuje da sve to “objašnjava zbog čega nagradu od 10 hiljada dinara u nagradnoj igri „Nišlije da se pitaju“ nije dobio niko jer i pored brojnih učesnika niko od Nišlija nije uspeo da pronađe izgrađeni objekat od 2015.god. sa zakonskim minimumom zelene površine od 20%, zbog čega su nagradni fond od 30 hiljada dinara umesto za nagrade uplatili za lečenje našeg malog sugrađanina Todora Stojanovića”.