Kalemegdan, viševekovni simbol Beograda, nezaobilazan je za turiste. Nekada je čuvao grad od neprijatelja, a sada pruža jedinstven pogled na ušće Save u Dunav.
A sada, krenimo lagano u obilazak ove znamenitosti: na beogradsku tvrđavu Kalemegdan se, u navećem broju slučajeva, ulazi iz Knez Mihajlove ulice.
Kalemegdan je mesto na kojem će svako naći ono što mu je potrebno. Penzioneri će ovde pronaći razonodu igrajući šah, rekreativci će uživati u šetnji, a mladi parovi naći će sklonište u senci drveća.
Ovaj čuveni simbol srpske prestonice, čuva u sebi tragove čovečanstva još iz doba neolita. Prema jednoj legendi u zidovima Barutane nalazi se tursko blago. Postoje i priče o mitskim bićima u kalemegdanskim lagumima i katakombama.
Kalemegdan je spoj dve reči- kale (tvrđava) i megdan (boj). To je naziv za prostor ispred beogradske tvrđave, jer su se tu odvijale borbe. Turci su ga zvali i Fićir-bajir, mesto za razmišljanje.
U 19. veku, počelo je njegovo preuređivanje u park. Skicu za uređenje napravio je prvi beogradski urbanista Emilijan Josimović. Plansko uređenje počelo je 1890. godine, tadašnji predsednik opštine, Nikola Pašić, odobrio je kredit od ondašnjih 10.000 dinara za uređivanje.
Ne dozovolite da Vas dug spisak obeshrabri, pustite mašti na volju uživajte u odmoru. Kako bi vam ovaj obilazak dodatno olakšali, predlažemo apartmane u blizini Kalemegdanskog parka .
Zašto treba posetiti Kalemegdan?
Istorija Kalemegdana veoma je bogata, i čini bitan deo Beograda. Među njegovim zidinama osnovan je košarkaški klub Crvena zvezda, 1945. godine. Ovo su znamenitosti koje možete obići na Kalemegdanu:
- Zoološki vrt
- Prirodnjački muzej
- Rimski bunar
- Vojni muzej
- Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić
- Kula Nebojša
- Japanska česma
- Crkva Ružica
- Kapela Svete Petke
- Barutana
- Spomenik pobedniku
- Opservatorija
- Grobnica Narodnih heroja
- Spomenik zahvalnosti Francuskoj
- Karađorđev top
- Spomenik srpskim i ruskim borcima, oslobodiocima Beograda
Kako bismo Vam olakšali predstavićemo nekoliko znamenitosti zbog kojih ćete poželeti da odmah posetite Kalemegdan.
Beogradski Pobednik
Pobednik je naziv trijumfalnog spomenika, koji predstavlja simbol proboja solunskog fronta. Postavljen je 1928. godine na desetogodišnjicu proboja, a nedavno je restauriran. Spomenik se nalazi na Gornjem gradu, a ono što ga čini veličanstvenim je upravo lokacija. Sa tog mesta pruža se pogled na ušće Save u Dunav i Novi Beograd. Kada sunce zađe, i gradska svetla se upale, imaćete pogled koji ostavlja bez daha.
Zoološki vrt
Ono što ne smete propustiti je obilazak beogradskog zoo vrta. Osnovan je 1936. godine, i danas se nalazi na površini od 14 hektara. U vrtu stanuje preko 300 životinja, jedan od njih je i aligator Muja, koji je preživeo bombardovanje u Drugom svetskom ratu.
Narodna opservatorija
Smeštena je u Despotovoj kuli na Kalemegdanu, sa radom je počela 1964. godine. Terasa, na kojoj se nalazi teleskop-refraktor, je na petom spratu Kule i predstavlja jedno od najboljih vidikovskih mesta u Beogradu.
Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić
Ovaj paviljon podignut je sa idejom da „širi interes za umetnost i stvara uslove za njen napredak i razvitak u našem narodu“, prema rečima Branislava Nušića. Cvijeta Zuzorić je bila pesnikinja i plemkinja. U paviljonu se održavaju kulturne manifestacije, koncerti i izložbe.
Kula Nebojša
Simbol neustrašivosti, nalazi se u blizini Dunava. Ime je dobila negacijom glagola “bojati se” (ne boj se), kako bi se neprijateljima pokazalo da je neosvojiva. Nastala je u 15. veku, a jedne legenda kaže da Turcima „pobegla“ i tako ostala neosvojiva. Naime, kada su oni osvojili skoro celu beogradsku tvrđavu, kula se vinula u vazduh i odletela u Donji grad, ostavši nedostižna Turcima.
Rimski bunar
Rimski bunar se nalazi na jugozapadnom bedemu Gornjeg grada, neposredno uz spomenik Pobedniku i Kraljeve kapije. Za posetioce je otvoren preko dana u letnjem periodu i poseta se naplaćuje 200 dinara. Naziv koji nosi je potpuno pogrešan a razlog tome je što je građen u 18. veku. Bio je centralni objekat za snabdevanje austrougarske vojske vodom u slučaju opsade Beogradske tvrđave. Nije bio klasičan bunar već cisterna – u njegovoj blizini ne postoji ni jedan jedini izvor vode. “Bunar” se puni površinskom vodom sa platoa Gornjeg grada, sliva kroz propusno tle i puni bunar. Bez obzira na to što je naziv pogrešan, poseta Rimskom bunaru pruža jedinstveni doživljaj vraćanja u daleka vremena koji je teško opisati. Ova građevina je ukopana u stenovito tlo sve do dubine od 60 metara ispod platoa Gornjeg grada, što je za 10 metara ispod nivoa reke Save! Ovo je jedan od šest podzemnih objekta koji je otvoren u Beogradskoj tvrđavi.
Veliki barutni magacin – Barutana
Veliki barutni magacin, ili Barutana kako narod voli da naziva ovu građevinu, jedna je od najneobičnijih podzemnih ukopina na steni zapadnog podgrađa kalemegdanske tvrđave, odnosno Dunavske padine. Sagrađena je tokom velike rekonstrukcije Beogradske tvrđave – Kalemegdana – koju su obavili Austrijanci u period između 1719. i 1739. godine. Tvrđava Kalemegdan je, tada, poprimila značajno drugačiji izgled u skadu sa najsavremenijim principima građevinarstva tog doba, a bio je usmeren da u što većoj meri bude u funkciji odbrane. Zbog snage koju je dobila, beogradska tvrđava je stekla nadimak “Gibraltar na Dunavu”. Zanimljiva činjenica je da se plato barutnog magacina u letnjem periodu koristi za razne društvene manifestacije, od promocija i predstava do aktivnosti noćnog života i žurki koje traju do kasnih jutarnjih sati, te je ova destinacija preporuka za mlade parove u potrazi za dobrim provodom.
Kalemegdan i Beogradska tvrđava nezaobilazan su deo Vašeg turističkog obilaska. Duga i burna istorija čine ovo mesto posebnim, a zidine i danas stoje čvrsto i svedoče stvaranju nove istorije i novih priča.
