Izbor zanimanja je jedna od važnijih odluka u životu, kažu psiholozi, jer gotovo dve trećine života provodimo na poslu.
Ovih dana o tome intenzivno razmišljaju svršeni osnovci i srednjoškolci, ali i njihovi roditelji, koji, sasvim sigurno, imaju izvesnog uticaja na odluku deteta o izboru škole ili fakulteta.
Najveća dilema je, čini se, kako odabrati zanimanje sa kojim se može što lakše naći zaposlenje.
Prvi korak je detaljno informisanje o vrstama srednjih škola i fakulteta, kao i smerovima koji se u njima izučavaju i zanimanjima za koje pripremaju. Upravo to su niški učenici imali priliku da saznaju na Sajmu obrazovanja u Oficirskom domu na kome se predstavilo 40 srednjih škola, više škole i fakulteti iz Niša.
Svako zanimanje traži poželjan sklop sposobnosti, osobina ličnosti i interesovanja važnih a često i presudnih za uspeh u tim oblastima rada, tako da bi učenici trebalo da razmisle o svojim interesovanjima i sklonostima, “jakim” i “slabim stranama” u pogledu školskog uspeha iz pojedinih predmeta, kao i nekim ličnim osobinama.
Tako bi, na primer, budući učenici ekonomskih škola i fakulteta trebalo pre svega dobro da se snalaze sa računanjem, da vole da rade sa brojevima, dok je za buduće učenike medicinskih škola veoma važno da osim strpljenja, staloženosti i potrebe da pomažu ljudima, poseduju predznanja iz hemije i biologije.
Za uspeh u oblasti elektrotehnike potrebne su razvijene opšte intelektualne i numeričke sposobnosti, kao i snažno interesovanje za tehniku i informatiku. Arhitektonska struka podrazumeva razvijene sposobnosti shvatanja prostornih odnosa, uspeh u tehničkom crtanju, kao i izražena estetska i tehnička interesovanja.
Uradite testove interesovanja
Pri izboru srednje škole i fakulteta pored sklonosti i interesovanja treba sagledati i mogućnosti zaposlenja.
Idealna situacija je među traženim profesijama na tržištu rada pronaći za sebe inspirativno zanimanje. Uz ljubav i sklonost prema fizici i astronomiji lakše je, recimo, pronaći zaposlenje kao profesor fizike nego kao astrofizičar.
Ko voli hemiju i dobro mu ide taj predmet, može da razmisli o profilu farmaceutski tehničar i farmaceut budući da se radi o obrazovnim profilima koji su traženi već duži niz godina.
Brže se zapošljavaju i stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, informatike, mašinstva, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama i srodna zanimanja na nivou visokog obrazovanja.
U tražena zanimanja spadaju i zanatska zanimanja poput stolara, fasadera, armirača, a zanimanja sa kojima može da se započne sopstveni biznis i pristojno zaradi su i obućar, krojač, instalater.
Centri za informisanje i profesionalnu orjentaciju
Deci koja najčešće ne znaju šta koja profesija zahteva od njih, prva adresa treba da bude školski psiholog. Ali za savet mogu da se obrate i savetnicima za planiranje karijere u svim većim Filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje.
Takođe, pri Nacionalnoj službi u Beogradu, Nišu i Novom Sadu su otvoreni Centri za informisanje i profesionalnu orijentaciju (CIPS).
U Centru mogu da urade testove interesovanja, ličnosti, sposobnosti i opšte kulture. Nakon toga se razgovara sa psihologom, koji daje predlog šta bi mogli da upišu, ali konačna odluka je na učenicima i roditeljima.
Vodič za izbor zanimanja
Dobar izvor informacija za buduće srednjoškolce je “Vodič za izbor zanimanja“, koji može da se nađe i na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje.
Vodič nudi detaljan opis svih zanimanja, procenu profesionalnih interesovanja i proveru sposobnosti. Sva zanimanja grupisana su na osnovu sličnosti poslova u 10 profesionalnih oblasti.
Za svaku od oblasti postoji detaljno objašnjenje šta ti poslovi podrazumevaju, koje sposobnosti i osobine dete mora da ima da bi time moglo da se bavi.
Navedeni su i uslovi u kojima se ti poslovi obavljaju, kao i tačni nazivi zanimanja, odnosno obrazovnih profila u trogodišnjim i četvorogodišnjim školama.
Vodič ima i mini upitnike, koje dete popunjava, i na osnovu rezultata pravi konačan izbor.
