Kafana “Marger” u Nišu je bila jedna od kultnih kafana s kraja XIX i početka XX veka. Ona je u značajnoj meri zaslužna i za nastanak “Ivkove slave” pošto je Stevan Sremac boraveći u kafani “Marger” upoznao buduće junake svoje pripovetke.
Kafana “Marger” je tokom decenija bila zborište starih Nišlija. Sagrađena je 1870. godine u periodu Osmanske vlasti samo 8 godina pre nego što je Niš oslobođen i ušao u sastav Kneževine Srbije. Ime je dobila po vlasniku Đoki Markeru koji je “markirao” odnosno snimao odigrane partije bilijara i domina gostiju u njegovoj kafani. Pošto nije znao da izgovori slovo k, koje je izgovarao kao g, nišlije su njegovu kafanu nazvale “Marger”. Danas se deo grada Marger u Nišu zove po ovoj kafani. Kafana je nakon Drugog svetskog rata nacionalizovana i oduzeta od vlasnika, da bi 1955. godine bila srušena radi izgradnje stambene zgrade.
Pored kafana tokom dana, tokom noći su često iste postajale i tajne kockarnice. U njih se nije ulazilo lako, pošto je bilo potrebno puno veština i veza. Danas kada je sve dostupno online, pristup je mnogo lakši, a mnoga internet kazina nude i free spinove, kao i free spinovi bez depozita koji igračima pružaju besplatnu zabavu.
Najstarija niška kafana koja postoji i danas kao spomenik kulture je kafana “Velika kasina”. Zgrada je podignuta krajem XIX veka i prvobitno se zvala “Garićeva kafana” po vlasniku niškom trgovcu i kafedžiji Miti I. Gariću. Pred početak Prvog svetskog rata, Garić prodaje kafanu Nestoru Nerandžiću, koji je kafani dao ime “Kasina”. Osim jelom i pićem goste je zabavljao i prikazivanjem filmova.
Cena karte je bila uračunata u cenu, a kada je kafanu preuzeo Stojan Veličković rešio je da bioskopske karte posebno naplaćuje. Nastala je opšta pobuna niških kafedžija pa su mu gradske vlasti zabranile prikazivanje filmova. Izmedju dva rata kafana je bila poznata po kulturnim manifestacijama, a organizovana su predanja, koncerti i pozorišne predstave kulturnog društva “Abrašević”.
Nakon Drugog svetskog rata kafana je nacionalizovana, a 1959. godine u “Velikoj kasini” je otvorena prva samoposluga u Nišu, “Srbija”. Kasnije se na mestu kafane nalazila Izložbena galerija “Srbija”.
Najpoznatija niška kafana i hotel bila je „Evropa”, izgrađena 1879. godine, a porušena 1966. Nalazila se na uglu današnje Voždove i Ulice Strahinjića Bana. U njoj su održavane pozorišne prestave, balovi, politički skupovi. Iz „Evrope” je novembra 1894. direktno prenošen telefonom koncert pevačkog društva „Branko”, slušaocima u beogradskom „Kolarcu”. Ona je bila i prvi niški hotel sa 18 soba, dva salona, velikom letnjom baštom i 10 dućana. U “Evropi” su se tokom Prvog svetskog rata 1914-1915 godine hranili članovi vlade. 1966 godine hotel je porušen i na njegovom mestu je sagrađena zgrada Pošte. Hotel će biti upamćen i po tome što je Nikola Pašić 1914 godine u njemu primio telegram Austrougarske o objavi rata Srbiji.
“Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom” je rečenica koja je telegramom stigla u Niš 28. jula 1914. godine u 12:30 časova.
Preko puta „Evrope” bila je kafana „Knjaževac”. Imala je veliku letnju baštu, iz koje se preko leta širio miris roštilja i desetak soba za smeštaj. U gostioni “Knjaževac” je 22. marta 1936. organizovana Omladinska antifašistička konferencija sa oko 700 učesnika, na kojoj je govorio Ivo Lola Ribar.
U najstrožem centru grada, na početku Obrenovićeve ulice nalazila se kafana „Esnaf”, iz 1880. Bila je sedište niških zanatlija i radnika. Porušena je 1965.
