Život pod stresom kao svakodnevica
U današnje vreme stres je postao sastavni deo života većine ljudi. Izloženi smo pritisku na poslu, brigama oko finansija, porodičnim problemima i neprestanoj trci sa vremenom.
Iako osećamo posledice ove napetosti, često ignorišemo znakove upozorenja i nedovoljno pažnje posvećujemo psihičkom i fizičkom zdravlju sve dok ne dođe do ozbiljnih problema poput infarkta.
Šta je infarkt srca i kako nastaje?
Infarkt je stanje koje nastaje kada srčani mišić ostane bez adekvatnog protoka krvni, uzrokovan zatvaranjem krvnog suda. Najčešći razlog nastanka je nakupljanje i prskanje masnih naslaga (plaka) na samim krvnim sudovima ili vazospazam arterija.
Hronični stres doprinosi ovom problemu jer konstantno visok nivo stresa dovodi do povišenog krvnog pritiska, oštećenja krvnih sudova i ubrzava razvoj srčanih oboljenja.
Infarkt se danas smatra jednom od najčešćih i najozbiljnijih bolesti savremenog doba, zbog čega stručnjaci iz oblasti kardiologije ističu značaj prevencije, redovnih pregleda i pravovremenog prepoznavanja simptoma kako bi se smanjile posledice koje ova opasna bolest može imati po zdravlje i život pacijenata.
Simptomi koje ne smete ignorisati
Simptomi infarkta uzrokovani stresom često se zanemaruju jer ih ljudi pripisuju “običnom” stresu.
Međutim, važno je prepoznati da sledeći simptomi zahtevaju hitnu reakciju:
- Bol u grudima različitog intenziteta (pritisak, stezanje)
- Bol koji se širi u levu ruku, vilicu ili leđa
- Kratak dah, preznojavanje, mučnina
- Anksioznost ili panični napadi
Ignorisanje ovih simptoma može biti izuzetno opasno i dovesti do tragičnih ishoda.
Posledice infarkta
Infarkt nosi ozbiljne kratkoročne i dugoročne posledice.
Ukoliko se ne reaguje brzo, može doći do smrtnog ishoda ili ozbiljnog oštećenja srčanog mišića.
Dugoročno, osobe koje prežive infarkt mogu se suočiti sa hroničnom srčanom insuficijencijom, povećanim rizikom od ponovnog infarkta i značajnim smanjenjem kvaliteta života, uključujući nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Prevencija – Zašto je ključno reagovati na vreme?
Preventivni kardiološki pregledi, poput EKG-a, ultrazvuka srca,holter ekg-a, test fizičkim opterećenjem, ključni su za rano otkrivanje problema.
Takođe, kontrola faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, povišen holesterol i šećer u krvi, igra važnu ulogu.
Promena životnih navika, uključujući zdraviju ishranu, redovnu fizičku aktivnost i prestanak pušenja, može značajno smanjiti rizik od infarkta.
Kontrola stresa kao ključ prevencije
Jedan od najvažnijih aspekata prevencije infarkta je kontrola stresa.
Stres se često doživljava kao svakodnevnica, nešto što je sastavni deo svakog od nas. Jako je bitno da promenimo svest o stvarima na koje možemo da utičemo, posebno ako su one faktor rizika za kardiovaskluarne bolesti i dijabetes.
Definisanje stvari koje nam čine stres, stvari zbog kojih se loše osećamo je prvi veliki korak koji treba da bude put ka uspehu rešavanja problema.
Ponekad nam je potrbena pomoć da uradimo taj prvi korak i dobijemo snagu da drugačije priđemo problemu, da ga sagledamo sa druge strane, da dozvolimo sebi da promenimo mišljenje.
Da dobijemo snagu da ponovo otvorimo i reanaliziramo određene situacije i segmente iz života koje su odavno zatvorene zbog stvari koje nas svesno ili podsvesno muče, koje su obično osnovni izvor i temelj mnogih nelagodnosti u svakodnevnom osećaju.
Jako je bitno da se u anamnestičkom delu pregleda kod karidologa prođu svi bitni aspekti koji su potencijalni uzrok problema, jako je bitno otkriti i lečiti uzrok problema a ne posledicu.
Posledice se najlakše i najkvalitetnije otklanjaju rešavanjem osnovnog uzroka koji je do njih doveo.
Tegobe poput izolovanog povišenog krvnog pritiska, osećaj povremenog lupanja srca, preskoka u srčanom radu, osećaj nelagodnosti u grudima, kratak dah kod mladih ljudi su uglavnom izazvane stresom i svim mehanizmima na koje stres reaguje.
Stres utiče da nadbubrežna žlezda luči kateholamine, adrednalin, noradrenalin, koritzol a oni posledično utiču da dođe do skupljanja krvnih sudova pri čemu kao posledica dolazi do povišenih vrednosti krvnog pritiska, uglavnom su tada povišene vrednosti gornjeg pritiska.
Dolazi do ubrzanja srčanog rada, pa pacijenti obično navode da im je broj otkucaja preko 100/min. Vremenom dolazi do poremećaja rada štitaste žlezde pri čemu mogu da se jave simptomi usporene ili ubrzane funkcije štitaste žlezde, dolazi do poremećaja u metaboličkom ciklusu. Kao posledica toga, javljaju se povišene vrednosti ukupnog i lošeg LDL holesterola.
Dolazi do poremećaja polnih hormona, posebno kod žena što rezultira poremećenim ciklusom, čestim glavoboljama uglavnom migrenoznog karaktera. Jako su česti i problemi sa digestivnim traktom u smislu mučnine, bolova u želudcu, podrigivanja, nadutos, problemi sa ušestalom stolicom, prolivaste stolice.
Sva ova plejada simptoma može da ima isti uzrok- STRES!
Na žalost zbog površnog i brzog sagledavanja pacijenata ako lekar nema dovoljno strpljenja i znanja da prepozna i definiše uzrok problema ovi ljudi postaju pacijenti lekara različitih specijalizacija, kariologa, endokrinologa, neurologa, gastroenterologa.
Obično tada pacijent dobije terapiju od svakog od njih ali ne dobije nikakvo rešenje problema i vremenom gube poverenje prema lekarima, lekovima i ulaze u situaciju da se nagomilavaju faktori rizika što za poseldicu kroz par godina rezultira kardiovaskularnim oboljenjem ili dijabetesom.
To je siutacija u kojoj ne želite da se nađete.
Uvek postoji adekvatan i ispravan način da se izborite sa stresom, ali je u osnovi da ga prepoznate, definišete.
Promena životnih navika, fizička aktivnost, promena sredine mogu da budu jedni od dobrih alata za borbu.
Psihoterapija je moćan alat koji pomaže u smanjenju nivoa stresa kroz razgovor, terapiju i podršku. Psihoterapeuti pomažu osobama da razviju zdravije mehanizme za suočavanje sa stresom, sprečavajući razvoj psihosomatskih problema koji mogu dovesti do srčanih i nesrčanih oboljenja.
Psihoterapija kao podrška osobama koje su već imale infarkt
Za osobe koje su doživele infarkt, psihoterapija postaje važan element rehabilitacije.
Infarkt ne utiče samo na fizičko zdravlje, već ima i veliki psihološki uticaj. Osobe koje su prošle kroz infarkt mogu osećati strah od ponovnog srčanog udara, depresiju zbog fizičkih ograničenja ili anksioznost u vezi sa svojim životnim stilom.
Psihoterapija im pomaže da obrade ove emocije, da ponovo steknu kontrolu nad svojim životom i da razviju zdrave navike koje će doprineti dugoročnom oporavku. Terapeut može raditi s pacijentima na jačanju emocionalne otpornosti i suočavanju sa stresom, što im može pomoći u prevenciji daljih zdravstvenih problema.
Psihoterapija nije samo korisna za osobe koje su imale infarkt, već i za sve one koji žele smanjiti rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Redovan rad na mentalnom zdravlju omogućava ljudima da prepoznaju i prevaziđu negativne obrasce mišljenja i ponašanja koji mogu negativno uticati na njihovo fizičko zdravlje, čime se smanjuje rizik od infarkta i drugih ozbiljnih bolesti. Psihoterapija je mesto gde treba da se javite čim osetite da stres preovladava vašim svakodnevnim osećajima, može znaačajno poboljšati kvalitet života.
