Istraživanje: Građani Srbije nisu za članstvo u NATO

Većina građana, njih 84 odsto, ne podržava članstvo Srbije u NATO-u, dve trećine građana (66 odsto) veruje da se NATO bombardovanje SRJ moglo izbeći, a najveći broj vidi politiku Slobodana Miloševića kao razlog za bombardovanje (17 odsto), pokazalo je istraživanje Instituta za evropske poslove u saradnji sa „Ninamediom“.

Istraživanje u kome se na pitanja o razlozima bombardovanja, saradnji Srbije sa Alijansom i prihvatanju izvinjenja vojnog saveza izjašnjavalo 1.203 građana, u periodu od 16. do 20. marta ove godine, pokazalo je da Beograđani najmanje žele da vide Srbiju u NATO-u, čak duplo manje od stanovnika južne i istočne Srbije.

Ne prihvatamo ni izvinjenje NATO-a

Izvinjenje NATO-a ne bi prihvatilo 62 odsto ispitanih, dok bi jedna trećina ispitanika, uglavnom mladih, to uradila.

Izvinjenju se najviše protive ispitanici 30-44 godina, kao i osobe iz regiona Beograda i Zapadne Srbije sa Šumadijom.

Većina smatra i da Srbija ne može imati koristi od članstva u NATO-u, njih 68 odsto, a odnose Srbije i NATO-a građani su ocenili prelaznom ocenom – dva, međutim, najveći broj ispitanika ih ocenjuje jedinicom, a samo 3,6 odsto građana smatra te odnose odličnim.

Kada je reč o saradnji, podržavaju je uglavnom više i visoko obrazovani, odnosno 26 odsto ispitanih, a 66 odsto se protivi saradnji Srbije i Alijanse.

U Institutu podsećaju da 19 godina od bombardovanja još nije utvrđena odgovornost „političkih elita“ za politiku devedesetih, te da, kako kažu, državne institucije nisu utvrdile ni približan broj žrtava bombardovanja.

Pozivajući se na podatke Fonda za humanitarno pravo, Institut navodi da je u NATO napadima potvrđeno da je život izgubilo ukupno 758 ljudi.

Dostava hrane u Nišu