Nedostatak informativnih rubrika u najčitanijim tabloidima, polarizacija medija, pritisci od strane vlasti i oglašivača rezultati su istraživanja „Moraš da budeš super žena“ koje je sproveo CINS. Kroz sticanje uvida iz prve ruke, osnovni cilj istraživanja je dublje razumevanje društvenih, ekonomskih, političkih i rodnih aspekata položaja istraživačkih novinarki u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
Istraživanje koje je sprovedeno kroz intervjue i upitnike sa istraživačkim novinarkama dovelo je do saznanja da se najveći deo medija i novinarki vodi prvenstveno ciljevima izvan novinarske profesije, specifičnim ciljevima različitih interesnih grupa, a ne interesom javnosti. To rezultira površnim izveštavanjem, izostajanjem šireg konteksta društvenih događaja, senzacionalizmom i povremeno radikalnim kršenjem novinarske etike.
Jedna od istraživačkih novinarki iz Srbije navodi da nedostatak informativnih rubrika u mejnstrim medijima predstavlja glavni problem.
„Kad ovde kritikuju medije, kritikuju tabloide, rijalitije… ja mislim da sve to dođe posle toga. Vi nemate da, kad čovek dođe ujutro, popije kafu, otvori novine, on/ona nema šta da čita, nema informacija. Prvih pet-šest strana novina, u 90% slučajeva, ima čiste laži i čistu političku propagandu.“ ističe ona.
Društvenu i medijsku polarizaciju i manjak nezavisnih i kritičkih medija vide kao neke od ključnih problema u funkcionisanju medijske scene u državama iz kojih dolaze.
Kako CINS-ova sagovornica iz Crne Gore kaže, mediji umesto da su na istom zadatku, vrlo često se bore jedni protiv drugih.
“Imali smo medije koji su bili dominantno pod znacima navoda državni, iako su u jednom trenutku prešli u privatno vlasništvo. Ti mediji se oduvjek trude da medijima koji se trude da imaju, eto, neku nezavisnu uređivačku politiku što bi mi u Crnoj Gori rekli, doakaju. Ono što je zapravo isplivalo u prethodne dvije godine jeste ostrašćenost novinara tih medija. I onda vi vidite da neko to ne radi zbog toga što ima nekog javnog interesa u tome, nego da to radi iz sopstvenih interesa.” priznala je ona.
Glavna opasnost po nezavisnost medija, prema mišljenju učesnica istraživanja, predstavlja i uticaj vladajućih političkih struktura na uređivačku politiku medija. Način na koji vlasti utiču na medije i novinare/ke je direktan uticaj na urednike i indirektan preko oglašivača.
Jedan od takvih slučajeva dogodio se u redakciji u kojoj je radila učesnica istraživanja iz Srbije. Kako je ona objasnila, u redakciji je radila i žena iz vladajuće stranke koja je nadgledala njihov rad i odlučivala o tome šta se objavljuje u političkoj rubrici.
“Ono što ja znam se dogodilo u mojoj prethodnoj redakciji, delom sam bila prisutna. U nekom trenutku kod nas u redakciji je bila prisutna… ja ne znam šta je bio njen posao… ta žena iz SNS-a. Ona je bila tu da se pobrine za to kako ćemo da pišemo, šta ćemo mi u političkom delu da radimo. Ona nam je čak u nekim momentima, ako nije bila fizički prisutna, slala na mejl šta bi trebalo da pustimo, šta ne. U jednom trenutku, postojala je jedna vest, tražila je od nas da pišemo netačnu informaciju. I ja sam se bunila… I onda je unutar same redakcije napravljena rokada, promenjen je urednik političke rubrike. Ona se bavila tom osobom iz SNS-a, a mi ostali smo imali svoje živote i nismo imali dodira s njom.” zaključila je ona.
Kao bitan kanal uticaja privrednih subjekata na teme koje će biti pokretane, kao i način njihove obrade, pojavljuje se uticaj preko oglašavanja i kupovine reklamnog prostora.
“Vidite, kod nas je recimo pet kompanija koje mogu dati oglas. Tržište je malo, novca za marketing je zaista malo. I sad… s jedne strane je bitno da imaš income od tih kompanija, s druge, ako ih napadneš, onda će se oni povući.” istakla je sagovornica iz Severne Makedonije.
Kako navode sve sagovornice država takođe ima uticaja na oglašivače, jer oni neće finansirati medije koji se kritički odnose prema vladajućoj strukturi iz bojazni da ne uđu u sukob sa njom.
