Prof. dr Đorđe Vidanović, poznati srpski i jugoslovenski lingvista, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu u penziji, doajen Departmana za anglistiku i osnivač Foruma i Centra za kognitivne nauke, preminuo je 23. aprila 2025. godine.
Bio je dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, jedan iz prve generacije, koji su na Studijskoj grupi za engleski jezik i književnost – kasnije preimenovanoj u Departman za anglistiku – proveli, ako računamo i studentske dane, celokupno vreme od njenog osnivanja, 1971. godine (kao zaposleni od 1976, a do penzionisanja 2017. godine, te sa održanim interesovanjem za razvoj Departmana do poslednjeg dana).
Po „starom“ sistemu, u kome su se stvari odvijale mnogo sporije, ali su često bile i temeljnije, doktorirao je vrlo rano, sa 33 godine života, sa temom iz neurolingvistike. Izučavao je promene u sintaksičkim strukturama i sintaksičko-semantičkom sklopu kod osoba koje su preživele moždani udar. Tema je za ono vreme bila revolucionarna i izazvala veliku pažnju, između ostalog i kroz kasniju monografiju „Problemi jezika i uma“ (IICSSOS – Beograd, 1989) i zbornik „Introduzione alla Neurolinguistica“ (sa Naumom Dimitrijevićem, Bologna: Il Mulino, 1991). Nažalost, život je uredio da prof. Vidanović svoju izabranu temu i iskustveno upozna u poznijim godinama. Ovo i neće začuditi nas koji smo ga poznavali: svaki problem koji ga je zanimao uvek je morao da istraži do kraja. Bez obzira na cenu.
Postao je redovni profesor jednako rano, sa 43 godine života. U to doba, mnogo pre interneta, stotina dostupnih časopisa i standardizovanih „SCI“ listi, objavio je u nekim od kultnih mesta na svetu, npr. 1991. u časopisu Journal of Pragmatics, koji je do danas ostao nezvanična krunska publikacija zaposlenih na katedrama za anglistiku u Evropi i svetu. U ono vreme, bio je bezmalo jedini jugoslovenski lingvista koji se mogao pohvaliti takvim uspehom. Dobitnik je, nažalost nerealizovanih – iz ličnih razloga, a kasnije i zbog nesrećne situacije u zemlji i međunarodnih sankcija – Fulbrajtove stipendije (za koju mu je preporuku napisao lično Noam Čomski!) i istraživačke stipendije na temu metafore u Ahenu, Nemačka. U radu prof. Vidanovića svaka ideja imala je dubokog smisla i stvarala inspiraciju. To su često potvrđivali i vrhunski svetski naučni autoriteti, od upravo Čomskog osamdesetih godina, sa kojim je prof. Vidanović imao bogatu ličnu prepisku – koju bi bilo divno jednog dana objaviti ili bar sačuvati, možda u vidu legata – do ogromnih svetskih autoriteta u nauci o jeziku, poput Reja Džekendofa (MIT, Tufts) i Toda Ouklija (Case Western). Držao je mnogobrojna predavanja po pozivu, na primer na Univerzitetu u Orhusu, u Danskoj, krajem osamdesetih ili na Nacionalnom istraživačkom institutu u Rimu krajem devedesetih, te na univerzitetu Kejs Vestern u Klivlendu 2011, i to preko video linka, što je ponovo bio pionirski poduhvat na našem fakultetu. Danas su Zoom i Google Meet, naravno, standard, no pre samo petnaest godina, profesor Vidanović je ponovo prvi uveo takve tehnologije.
Predavao je generacijama studenata, na velikom broju predmeta (od savremenog engleskog jezika, koji je faktički savršeno poznavao, preko metodike nastave, morfologije, lingvistike, semantike, te semiotike i filozofije uma). Bio je izuzetan intelektualac, retko oštrog uma, dubokih, sintetičkih uvida, ali jednako sposoban i za minucioznu analizu. Briljantnog duha, ali i velikog srca – iz koga je jedino i umeo da govori, a nasuprot svakoj hipokriziji i skrivanoj motivaciji – naučio je generacije studenata, magistranata, doktoranata i mlađih kolega širokom opsegu znanja i vrednosti: kako se mogu provesti dve godine života samo analizirajući „neobičnu upotrebu članova u engleskom“ (!), kako ljudski mozak obrađuje dvoznačne rečenice, kako je metafora bitna za poimanje sveta, kako je Frojd bio neurotični emotivac, a Jung, ipak, bezosećajan (!), zašto je važno igrati šah, kako čitati Stivena Kinga – zbog engleskog, ali i pripovedačke genijalnosti, kako treba odgovoriti nasilnicima (uključujući i akademske), kako pravilno začiniti pljeskavicu, kako se, kad nas svi iznerviraju, treba prosto „vratiti svojim knjigama“… Ukratko, kako živeti pun i bogat život, poštujući i voleći sve, ali uvek ostajući dosledan sebi.
Prof. dr Đorđe Vidanović biće ispraćen u subotu, 26. aprila 2025. godine na Novom groblju u Nišu. Opelo je u 12 sati, a sahrana u 12:30.
