Stranka: “Oće dete da čita od tog Goluba”. Bibliotekarka: “Ime pisca je Golub?” Stranka: “Ne be, ne znam ko je napisao. Rekli joj da je mnogo dobro. Taj golub je valjda glavni. Leti negde stalno…” Bibliotekarka: “Ahaaa! Galeb Džonatan Livingston!” Stranka: “Reko da ne znam ko je napisao”. I ne, ovo nije scenario za sitkom. Nije ni vic. Ovo je samo kap vode u okeanu “bisera” iz nekadašnje Biblioteke DIN-a (Duvanska industrija Niš). Njih je od 1992. do 2009. vredno beležila bibliotekarka Marija Soldo Stojanović.
Od promašeni padeži do Bajke od braće Gril
Naslušala se Marija promašenih imena i prezimena pisaca i njihovih dela, za ceo život. Dešavalo se i da dela postanu pisci, a pisci dela. Da ne bude dosadno, kao trešnjica na torti došli su ti strašni -padeži!
– Ujka Vanja II deo
– Od Parla Baka nešto
– Rani radovi, Rani jadovi (Rani jadi, Kiš)
– “Da li se kaže šestdeset ili šezdeset? Postoje oprečna mišljenja, a ti si jezičara…”
– Andersenove bajke od braću Grim ili Bajke od braće Gril
– udžbenik za biologiju za sedmi razred, škola “Ćele kula”
– “Svedok” Kami
– Tvrdica od Kir Janju
– Evgenij Ognjeni
– Davijo Abla-nešto… (David Albahari)
– Magnet od Ladlama (Magnat)
– “Daj mi ovo moderno sad ,”Stranputice” ”
“Roman?”
“Ma psihološko ono nešto” (Put kojim se ređe ide)
– “Daj to o Isusu od Kazan Cakita” (Kazancakis)
– “Čiča gorilo” nekakav mi treba
– “Imate li od biljke nešto?”
– “Istoriju Vizantizacije” za seminarski
– “Imate li nešto od bračnog para, Erik i Marija Remark?”
– “Je li Pikaso pisao romane ili pesme?”
– Pa, hoću li ja ikada doći do tog “La hemičara?” (Alhemičar)
– Molim vas, bordo rečnik za šesti razred
– Dajte mi “Za kim teče tihi Don”
Isuse!
– “Od Agatu Hristos, ali nešto kriminalno, nemoj mi daješ one ljubavne” (zanimljivo je to što je Agata Kristi zaista i napisala nekoliko tzv. ljubavnih romana)
Pirat plovi po Nišavu
– Meni treba za dete…onaj…”Mali Pirot” (Mali pirat)
Može i jedna od Ane Karenjine…?
– Molim vas, od Tolstojevskog nešto dobro
Sve za juče
– “Rat i mir”
– “Ceo ili prvi deo?”
– “Kako prvi deo, koliko delova ima?”
– “Najčešće je u četiri dela.”
– “Kuku. Pa kad će on da stigne da pročita?!”
– “A do kada treba da pročita?”
– “Pa do sutra.”
Vizionar
– “Pa, jeste li odabrali nešto?”
– “Jok. Ja bi radije da imaš kasete.”
(Još nije bilo DVD)
Glavna junakinja ili droga?
– “Evo, ne znam naslov. Glavna heroJiMa je mlada, pa nešto zabrlja…”
“Kaže se heroiNa”
“Ma ne! To s drogu je čitala”
Takoreći “pod ruku”…
– “Neki dobar kriminalistički?”
“Može li nešto bliže, molim Vas?”
“Bliže? Pa ne znam gde Vam stoje.” (Ovo je jedini put da nisam izdržala da se ne nasmejem pred čitaocem)
I lupila ga!
– “Preporučili mi od tog Francuza da čitam. Uh, na vr jezik mi…”
“Ima mnogo francuskih pisaca i …”
Gleda me dugo i vikne:
“Lupi!”
“Ne mogu da lupam, francuska književnost je jedna od…”
“Ma tako se zove knjiga!” (Arsen Lupen)
Voleti mudrost
– “Treba mi ono o filozofiju…kao devojčica priča priče…”
“Sofijin svet?”
“Ma kakva Sofija? Fi-lo-ZOFIJA!”
Slušni aparat
-“Američka umetnost mi treba.”
“Koja tačno umetnost?”
“Pa američka! Slušaš li?”
Branko Ćosić i Dobrica Ćopić
– “Vreme smrti” od Branka Ćopića”
– “Daću vam, ali to je napisao Dobrica Ćosić”
– “A, onda neću. Meni treba od Ćopića.”
Ljubavna tematika, smehotresna olimpijada bez početka i kraja
– “E, sine, čita mi se onaj ljubavni roman. On zgodan, bogat, pametan, namćor, al’ dobaaar. Ona kao mlada, mirna, siromašna, al’ lepaaa… pa se zaljube, a neće priznaju, pa se svađaju… A tu je i ona plavuška bezobrazna što se oće uda za njega i na ovu malu pravi zvrčke. Pa izgore njemu kuća velika… Svašta. Al’ na kraj se venčaju.”
“Istorijski?”
“Ma ljubavni, reko ti.”
“U redu, ali da li se dešava u prošlim vremenima? Džejn Ejr? Gordost i predrasuda?”
“C. Moderno”
“Uh! To što ste mi ispričali ne pomaže jer od 100 ljubavnih romana, 90 ima takvu priču.”
“E, e, e… reko će se seti moje bibliotekarče. Odkad ga tražim. Ti si mi bila poslednja nada”
Jedan od najčešćih zahteva…
-“Daj nešto dobro, lagano, lepo, ljubavno, al’ s velika slova”… a za njim obično sledi baš ovakav:
-“… i ako može neka za koleginicu, al’ tanja, ona sporo čita”!
Pohvala ludosti?
-“Da li je to za vas?”
-“Šta?”
-“Pa, knjiga. Hoćete li vi da je čitate?”
-“Ma jok, za snajku. Luda li si? Ja knjigu u život nisam pročitala.”
Pasternak je izmislio vakcinu
-“Pesme od onog Francuza Pasternaka”
-“On je bio Rus.”
-“Ko?”
-“Boris Pasternak.”
-“Šta, bre, pričaš ti? Čovek je i vakcine izmislio.”
Varijacije na sumersko vavilonski “Ep o Gilgamešu”
-Giligamad, Gilmeš, Gameš, Garmeš, Garaveš, Guliver od Indijci, Gargamel, Karameleš, Gili-gili pa nešto… veš…
Da nije možda “Gargantua i Pantagruel”?
– “Tarantula i…nešto…ne mogu da se setim…kao njen mužjak.”
Mimikrija
– “Dajte mi neku sa crvene korice, da mogu posle da je nađem. Stalno mi je krš po sobu.”
Ma, iscepaj list, nema veze…
– “Meni treba samo ova jedna pesma. Kako sada? Jel’ moram celu knjigu da uzmem?”
Ono kada je Plutarh ukrao Sofoklu Antigonu
– “Antiton” mi treba, od Plutona
– “Molim? Ja vas ništa ne razumem.”
– “E,e,e…kako li će tek deca onda da razumu”
Dositej na hrvatskom
– “Kako se zove “ono” od Dositeja”?
– Mislite na “Život i priključenija”?
– “Lele, ti li si počela hrvatski da govoriš!”
Komičar neki
– “Bilo šta od Robinzona Kruzoa”
– “Koga?!?”
– “Aha! I ti se smeješ. Mnogo je smešan. Ja sam samo od njega filmovi gledao”
U gomili najneverovatnijih potražnji, našla su se i Marijina omiljena pitanja i zahtevi. Pa kažu:
– Devojče, ima li…
– Donesi mi…
– Daj mi…
– Nešto lepo, lagano?
– Nešto zanimljivo?
– Preporuči mi po tvom ukusu.
– Zovu na fiksni: ,,El ste u biblioteku?”
– Detetu treba…
– Sad je moderno…
